Према истраживању, код свих средовечних жена које су узимале антибиотике узастопно два месеца, примећени су лошији когнитивни резултати.
Истраживачи са Харварда и Универзитета Раш открили су да су жене које су узимале антибиотике најмање два узастопна месеца током својих 50-их година, стално имале лошије резултате на когнитивним тестовима.
Бодовање је укључивало мере брзине обраде, функционисања мозга, пажње и капацитета памћења. Истраживачи прикупили су податке више од 14.000 жена.
Учествујући у истраживању, жене су извештавале да ли су користиле лекове током протекле две године и јесу ли имале здравствених проблема, поред низа других питања.
Године 2009, када су многи од учесника напунили педесту, у анкету је укључено питање о антибиотицима.
Седам година касније, жене су добиле когнитивни испит како би се утврдили различити когнитивни фактори.
Оне које су пријавиле најмање два узастопна месеца коришћења антибиотика, без изузетка су имале лошије резултате од својих вршњака.
Постојао је и јасан знак когнитивне деградације током времена. Тачан механизам због којег антибиотици имају тако застрашујући учинак на мозак не може се прецизно одредити, али стручњаци имају једну потенцијалну слутњу.
Наиме, истраживачи указују на осовину црева-мозак као одговорну за когнитивни пад који доживљавају жене.
Човекова црева имају више контроле над телом и мозгом него што смо тога свесни.
Претходне студије чак су откриле да микробиом црева може одредити нечију личност
Прошле студије су такође откриле да је здравље црева повезано с когнитивним стањима попут Алцхајмерове и других болести и код људи и код животиња.
На микробиом црева утичу антибиотици који могу убити и променити популацију желуца у телу.
Године 2016. истраживачи са Универзитета Џонс Хопкинс открили су да антибиотски третмани могу променити човеков цревни микробиом и као резултат тога нашкодити особама које пате од психичких поремећаја.
– Потребно је више истраживања, али наша сугеришу да ако можемо да спречимо инфекције и минимизирамо лечење антибиотицима код особа с менталним болестима, онда бисмо могли спречити појаву маничних епизода – тврди др Роберт Јолкен.
Зашто микробиом има толику контролу над телом, још није утврђено, али стручњаци то истражују већ деценијама.
Smanjenjem unosa soli smanjujete rizik od ovih hroničnih bolesti
Преузмите андроид апликацију.
