Нова студија каже да исхрана уравнотежена са макронутријентима може помоћи у борби против неких од највећих покретача смрти.
Проналажење шта да једете да бисте смршали и осећали се задовољно може бити тешко.
Док се исхрана на крају своди на три основна макронутриента, масти, протеине и угљене хидрате често се расправља о односима и врстама ових хранљивих материја које чине здраву исхрану.
На пример, иако је дух времена протеклих деценија сугерисао да је маст чиста наслада, масноћа је заправо есенцијални нутријент, неке врсте масти су чак и веома заштитне.
Исто важи и за протеине и хранљиве угљене хидрате.
Сада нова студија каже да конзумирање одређених масти и протеина заправо може помоћи да живите дуже и спречите кардиоваскуларне болести и рак, док превише одређених угљених хидрата може имати супротан ефекат.
Студија, објављена 2. јануара 2024. у часопису Нутриентс од стране врхунских истраживача у области исхране и здравља у Кини, анализирала је преко 120 студија, које су укључивале информације од преко 5 милиона људи старости од 19 до 99 година, и анализирала их на повезаност између три макронутријента и дуговечности. , рак и здравље срца.
Истраживачи су открили да је највећи фактор који је довео до дужег животног века исхрана која је имала различите изворе макронутријената.
Другим речима, у смислу релативне дуговечности, није било важно коју врсту масти људи конзумирају, али једење различитих врста масти јесте. Незасићене масти као што су мононезасићене (МУФА) и полинезасићене (ПУФА) су генерално повезане са мањим бројем случајева срчаних проблема, уз конзумацију маслиновог уља, орашастих плодова и масне рибе што је довело до потенцијално дужег, здравијег живота.
Засићене масти, с друге стране, биле су повезане са лошијим исходима рака, посебно када су долазиле из извора црвеног меса. Чак и тако, чини се да укупни унос масти продужава живот све док долази из различитих намирница.
Што се тиче протеина, повећан унос је повезан са мањим ризиком од кардиоваскуларних болести.
Истраживачи су теоретизирали да врста протеина – било да долази из биљног или животињског извора – може бити одлучујући фактор.
Док животињски протеини нису повезани са укупном стопом смрти или рака, повећани животињски протеини могу бити умешани у кардиоваскуларне болести.
Посебно је црвено месо било повезано са највећим ризиком за срце, док су риба и живина имала највећи заштитни ефекат.
Одабир биљних извора протеина као што су пасуљ, ораси и житарице такође је у корелацији са нижим стопама кардиоваскуларних болести.
Преузмите андроид апликацију.
