Амерички научници открили су доказе о најранијој употреби дувана, у остацима огњишта које су изградили становници Северне Америке пре око 12 300 година у пустињи Великог сланог језера у држави Јута.
Четири угљенисана семена биљке дивљег дувана налазила су се унутар огњишта, заједно са каменим оруђем и пачјим костима, која су бачена након оброка, пише Ројтерс.
До сада, прва забележена употреба дувана била је у облику остатка никотина пронађених у лули за пушење из Алабаме пре 3 300 година.
Истраживачи верују да су номадски ловци-сакупљчи на локацији у држави Јути можда пушили дуван или сисали семенке дувана због стимулативних квалитета које нуди никотин.
Према подацима светске здравствене организације (СЗО), дуван сада представља светску кризу јавног здравља, са 1,3 милијарде корисника дувана и више од осам милиона смртних случајева годишње повезаних са дуваном.
“У глобалним размерама, дуван је краљ опојних биљака и сада можемо директно пратити његове културне корене до леденог доба“, рекао је археолог Дарон Ђук.
Семе је припадало дивљој сорти пустињског дувана, названој Никотиана атенуата, која још увек расте на том подручју.
“Ова врста никада није била припитомљена, али је становништво користи до дана данашњег“, рекао је Ђук.
Претпоставља се да је дуван ушао у еколошку базу знања код оних који су населили унутрашњост северноамеричког континента, пре неких 13 000 година, рекао је Ђук.
Припитомљавање биљке дувана догодило се хиљадама година касније у другим деловима континента, додао је он.
“Не знамо када је тачно дуван припитомљен, али дошло је до великог процвата пољопривреде у Америци у последњих 5 000 година. Докази за употребу дувана и директног и индиректног повећани су у то време заједно са припитомљавањем намирница“, додао је Ђук.
Неки научници су тврдили да је дуван можда била прва биљка припитомљена у Северној Америци, и то у социо-културне, а не у прехрамбене сврхе.
У коју се још воћку, у нашој земљи, препоручује улагање после купине и малине прочитајте овде.
Преузмите андроид апликацију.
