Интересовање немачких компанија за улагање у Србију је и даље велико, компаније саме доносе одлуку о томе где ће инвестирати, према најповољнијим условима за улагања и влада на то не утиче, каже амбасадорка Немачке у Србији Анке Конрад у интервјуу за Танјуг.
„Ми се радујемо што је много компанија из Немачке открило Србију као место за инвестиције. Оквир за инвестиције обухвата многе ствари, владавину права, борбу против корупције, много фактора који утичу на одлуку о улагању.”
На питање да ли привредна сарадња са Немачком која је највећи инвеститор у Србији и у чијим фабрикама је запослен велики број људи, може да буде угрожена политичким околностима, пре свега условљена санкцијама Русије и да ли су немачке компаније и даље заинтересоване, с обзиром на кризу, да улажу у Србију, одговара:
” Није ми познато да постоји намера за увођењем санкција Србији, тако да се то питање не поставља“.
„Инвестиције се планирају дугорочно, а пандемија корона вируса отворила је питање да ли производњу, због проблема у ланцу снабдевнаја, из неких далеких земаља, управо треба изместити ближе, па самим тим и у Србију.
На констатацију да се чини да је са доласком нове немачке владе, порасло и интересовање Берлина за Западни Балкан, амбасадорка каже да са таквом оценом није у потпуности сагласна, јер је, каже, интересовања увек било, подсећајући на Берлински процес, започет 2014.године.
“Не постоји “после” Берлинског процеса, јер он тече и даље. Идуће године нас очекује Самит у Албанији. А, те 2014. је за ангажовање које је већ постојало, за цео регион, створен оквир, управо Берлинским процесом, како би сви могли циљано да се фокусирају на теме, попут сарадње младих, бесплатног роминга… Наш циљ је да регион међусобно приближимо”, поручује Конрад.
Подсећа да су на дневном реду Самита у Берлину почетком месеца биле и важне теме попут енергетике, зелене агенде, енергетске безбедности, све што је важно за цео регион, и поручује да ће Берлински процес трајати још дуго.
“У међувремену је тај процес постао одличан оквир за сарадњу земаља региона, али и са међународним организацијама”, додала је она.
У том светлу види и ефекте Самита из Берлина, наводећи да је циљ постизање јединственог економског простора, те да су са три потписана споразума, створени оквири за то.
“То је пут, за који се надамо да ћемо и код следећих тема моћи на сличан начин да потпишемо нове споразуме, који би важили за све партнере на Западном Балкану”, рекла је Конрад и додала да је Берлински процес нешто много шире него “састанак једном годишње у неком главном граду”.
„Не постоји „после“ Берлинског процеса, јер он тече и даље. Идуће године нас очекује Самит у Албанији. А, те 2014. је за ангажовање које је већ постојало, за цео регион, створен оквир, управо Берлинским процесом, како би сви могли циљано да се фокусирају на теме, попут сарадње младих, бесплатног роминга… Наш циљ је да регион међусобно приблизимо“, поручује Конрад.
Она очекује да ће Берлински процес трајати још дуго.
„У међувремену је тај процес постао одличан оквир за сарадњу земаља региона, али и са међународним организацијама“, додала је она.
У том светлу види и ефекте Самита из Берлина, наводећи да је циљ постизање јединственог економског простора, те да су са три потписана споразума, створени оквири за то.
„То је пут, за који се надамо да ћемо и код следећих тема моћи на сличан начин да потпишемо нове споразуме, који би важили за све партнере на Западном Балкану“, рекла је Конрад и додала да је Берлински процес нешто много шире него „састанак једном годишње у неком главном граду“.
Преузмите андроид апликацију.
