Вечерас у 18 сати у Културном центру Војводине „Милош Црњански“ (Војводе Путника 2, Нови Сад) биће одржан концерт „Музика Ивана Галеба“ на којем ће премијерно бити изведене камерне композиције српског и југословенског писца Владана Деснице, као и изложба Владан Десница (1905–1967) ауторке Олге Красић Марјановић, која је своју оригиналну поставку имала у Библиотеци града Београда 2005. године поводом обележавања стогодишњице пишчевог рођења, саопштавају из КЦВ „Милош Црњански“.
Програм је организован у сарадњи са Народном библиотеком Србије и Библиотеком града Београда.
На концерту ће наступити: Сара Ристић (сопран), Анђела Симић (мецосопран), Ђорђе Петровић (тенор), Јана Чокић (виолина), Ружица Стаменковић (клавир).
Владан Десница је један од најважнијих стваралаца који су икад писали на овом језику.
По квалитету, ако не по ширини опуса, он је писац раван Андрићу. Био је медитерански аристократ, чији је предак опеван у народној песми. Веровао је да се активна храброст Стојана Јанковића код њега претворила у способност долготерпјеније. Комбиновао је дубину руске литературе са медитеранском радошћу и сетом.
Веровао је да нема ничега тужнијег од тужне среће. Веровао је да живимо у свету у коме ветар преврће песак али „нити је ветар песка преврнуо нити је песак ветра уморио“.
Био је одан квалитету као једином мерилу литературе, писац суштински, а не идеолошки и за то је платио цену. По својој комбинацији лиричности и медитативности, Десница не личи ни на кога другог у јужнословенским књижевностима.
Десница је био и велики поклоник музике.
Сматрао је да књижевно дело мора бити „лепо и савршено и као слушање“, и у писању се бринуо о музикалности фразе. Школовао је глас и свирао виолину, као и главни јунак у Прољећу Ивана Галеба.
Међутим, мало је познато да се Десница окушао и у компоновању. Необјављене и јавности непознате музичке партитуре, пронађене у пишчевој заоставштини, љубазношћу његових наследника сада су стигле и до концертне сцене.
У својим соло-песмама, композицијама за виолину и клавир Десница се открива као романтичар рафинираног сензибилитета, осетљив на импулсе западноевропске музичке традиције и снагу фолклорног идиома.
Изложба је отворена до 14. јануара 2022. године.
Преузмите андроид апликацију.
