Комерцијални сектор у Београду годишње створи више од 40.000 тона јестивих и нејестивих делова хране, показала је Анализа истраживања о директном мерењу и морфолошком саставу отпада од хране из комерцијалних објеката.
Уколико се количина отпада од хране из комерцијалног сектора прикаже у односу на укупан број становника Београда, види се да настаје 26,5 килограма јестивог и нејестивог отпада од хране по глави становника годишње.
У оквиру директних мерења која су спроведена, посматрано је укупно 29 репрезентативних објеката који се сврставају у комерцијални сектор: хотели и други смештај, ресторани и објекти брзе хране, продавнице, школе и вртићи и преостали комерцијални објекти.
Највећи део отпада генерише се у оквиру групе ресторани и објекти брзе хране, са више од 21.000 тона на годишњем нивоу.
Након тога следе продавнице са 4.767 тона годишње, школе и вртићи са 3.551 тона годишње и на крају група хотели и смештај са годишњом стопом генерисања од 1.302 тоне, наводи се у саопштењу.
Преостали комерцијални генератори отпада од хране (јавне установе и предузећа са сопственим ресторанима, пијаце, болнице итд) годишње генеришу више од 9 хиљада тона отпада од хране.
У саставу тог отпада у просеку је најдоминантнија категорија поврће, са уделом већим од 45 одсто, при чему је највећи проценат забележен у оквиру групе школе и вртићи (62 одсто).
Друга по заступљености је категорија воће, са скоро 19 одсто, с тим да је ова категорија најзаступљенија у сектору малопродаје (преко 38 одсто).
Категорије месо, риба и јаја, и хлеб и пецива, у укупном просечном саставу, имају сличне вредности (око 14 одсто), док категорија млеко и млечни производи има најмању вредност за практично све посматране групе комерцијалних објеката, с коначним просечним уделом од око пет одсто.
Претходно спроведено истраживање о директном мерењу отпада од хране у домаћинствима је показало да сваки становник Београда у просеку годишње баци 108,1 килограм јестивих и нејестивих делова хране.
Сумарно посматране вредности ова два истраживања указују да је укупно генерисан отпад од хране у Београду, на годишњем нивоу, око 205.000 тона, односно 134,6 килограма по становнику.
То смешта Београд у врх европских градова по количини генерисаног отпада од хране, када се упореди са другим градовима према УНЕП Глобалном индексу отпада од хране.
Преузмите андроид апликацију.
