Последњих дана сведоци смо побуне дела „грађана“ насељеног места Лиман 1, против градње верског објекта у подручју покрај Штранда и Кабела. Реч грађани намерно је апострофирана, имајући у виду да фотографије са такозваног спонтаног окупљања становништва сведоче супротно.
Тај скуп, у најблажем смислу речи, требало би да буде означен као скуп припадника опозиционих политичких странака и удружења грађана, у кампањи за предстојеће локалне изборе у Новом Саду, док су мештани Лимана испуњавали простор међу овим масама.
Манипулација масама најлакше је изводљива када се најмање зна о чињеницама. Стога је пре доношења суда о потреби градње верског објекта на Лиману, нужно сагледати управо чињенице, како о Новом Саду, тако и о верским објектима у нашем граду, али и предметној просторној целини на Лиману.
Нови Сад је други највећи град у Републици Србији, са преко 350.000 становника, и сталном тенденцијом раста становништва. Нови Сад је и носилац титула Европска престоница младих, културе, шума, али и српски град инвестиција и развоја. Град у којем су се одувек неговале мултикултуралност, мултиетничност и толеранција.
Након недавног напада на свештеника Српске православне цркве на Лиману 1, чије је присуство у овом делу града одмах повезано са доношењем плана за градњу верског објекта, чини се да је толеранција, по којој је познат наш град, напустила Лиман 1?
Чињеница је да Лимани представљају део Новог Сада који има преко 30.000 становника. Најближи православни објекат је у оближњем насељу Грбавица, које има око 25.000 становника, и који тешко може да задовољи верске и духовне потребе грађана из ових делова града.
Највећи број православних верских објекта у нашем граду изграђен је у периоду до краја 20. века, у старом језгру града. Новији верски објекти налазе се на Детелинари, Новом насељу, Телепу, Сланој бари, док је последњи изграђен на Грбавици.
Чак и да сваки крај ужег језгра нашег града добије свој православни храм или цркву, њихов број неће бити толики да би се могло говорити о непотребној градњи, или о аргументу да је Нови Сад презасићен верским објектима. Нарочито кад је реч о Лиманима, односно делу града у којем се не налази ниједан верски објекат.
Уосталом, одлазак у цркву је одувек била ствар личног опредељења и осећаја. Уколико црква буде изграђена, нико неће бити натеран да исту посећује или не, стога је несхватљив толики страх појединих од градње цркве. Повремени звук звона који се буде преносио Лиманима, требало би да улива осећај сигурности, а не одбојности.
Неуређена зелена површина покрај Кеја и Штранда, на којој се планира градња верског објекта, представља у потпуности неискоришћен део Лимана 1.
Његова тренутна намена је за извођење паса и служи као пречица у силаску са Кеја, на путу ка Фрушкогорској улици. То је парче зеленила по којем не трче свакодневно лиманска деца, нити излетују Лиманци, будући да свако лиманско двориште има свој кутак, а поготово јер је ту градска плажа Штранд. Само зими, део овог простора наслоњен на насип, има функцију санкалишта, и неће га изгубити.
Нејасно је како ће верски објекат са будућом уређеном зеленом површином негативно да утиче на посећеност градској плажи Штранд, и обрнуто, и зашто је уопште њихова непосредна близина проблематична. А то је још један од аргумената који се могао чути на „грађанском“ протесту.
Увек је било непримерено шетати у купаћем костиму ван ограде овог купалишта, а онај коме то причињава посебну чар неће бити спречен да то настави, њему на част, ни градњом верског објекта у непосредној близини.
Градња верског објекта у близини обале река, мора или језера није новина. Прелепо здање манастира Светог Наума на Охридском језеру налази се у непосредној близини плаже и језера, и са уређеном зеленом површином у својој непосредној близини, само даје посебну ноту лепоте целокупном призору. А да при том, не нарушава хармонију оближњим купачима који су ту на одмору.
Уколико овај део Лимана посматрамо у складу са Генералним урбанистичким планом града Новог Сада до 2030. године, обухваћени простор претежно је намењен туристичко-спортско рекреативним површинама, и не искључује и могућност градње верског објекта у складу са претежном наменом простора.
Такође, уколико се овај простор посматра у складу са коцептуалним оквиром Плана генералне регулације рекреативног подручја „Штранд-Кабел“ у Новом Саду, који се налази на раном јавном увиду, уочљиво је да верски објекат заузима свега 5% планом обухваћене површине.
То практично значи, да од два хектара целокупне површине, будући верски објекат неће бити већи од 1000 м2. Надаље, увидом у графички приказ уз План, уочљиво је да је уцртани верски објекат физички максимално удаљен од најближег блока стамбених зграда, ненарушавајући на тај начин комоцију становања.
Градњом верског објекта овако планираног габарита, који ће одговарати просторној величини површине али и структури насеља, само ће се естетски још лепше уобличити овај део Лимана. Симболика Лимана може бити само јача уређењем ове површине и градњом храма.
Нарочито уколико се има у виду да би будући верски објекат био посвећен страдалима у Погрому јануара 1942. године и да би заједно са будућим меморијалним центром чинио нову, компактну историјску, културну и верску целину града.
Постојећа саобраћајна површина (окретница и стајалиште за аутобусе, као и паркинг за аутомобиле) биће задржана, и чиниће и даље преко 60% планом обухваћене површине. Такође, биће задржан и угоститељски објекат у оквиру целине простора.
Циљ израде овог плана јесте у повећању броја верских објеката на територији Града Новог Сада, у складу са планом развоја Града, али истовремено и не мање битно, и уређењу постојеће зелене површине. Стога промена која се предвиђа доношењем будућег плана може само допринети већем квалитету живота Лиманаца.
План предвиђа уређење неискоришћене зелене површине, на начин да се постојећа вегетација очува, а простор оплемени и новим зеленим растињем, по којом стазом и урбаним мобилијаром који би овај простор приближио Лиманцима и учинио га привлачнијим за свакодневно коришћење. На тај начин Лиманци ће добити још једну зелену оазу уместо ледине.
У сећању је и даље, да су се Новосађани бунили и када се приступало уређењу Каменичког парка и градњи Тржног центра Променада, а сада обилато уживају у свему што је уређено и изграђено. Свака промена је понекад корак на који многи нису спремни, без нарочитог објашњења. Сада се Новосађани, али и бројни који то нису, буне против цркве, односно против цркве на том месту, истовремено се бунећи и против уређења зеленила у свом крају.
Увек је легитимно саслушати жеље и сугестије мештана који ту живе, када се приступа одређеним променама у одређеним деловима града. Међутим, у овој ситуацији, када се простор који се не користи жели привести намени и уредити, као и када на тим протестима преовлађују политички актери који на овој теми покушавају да придобију ситне политичке поене, а при том манипулишу окупљеним грађанима, то онда не може бити правно утемељено.
Црква на Лиману је потреба њених грађана, али и потреба Града, и њеном градњом, као и уређењем целокупног простора, Лимани могу постати само још пожељније место за живот.
Dnevne info: Najava najvažnijih dešavanja u Novom Sadu za utorak, 19. mart (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
