Као што Грци, Египћани или нордијски народи имају своју митологију и митолошка бића, исти случај је и са Србима, само је домаћа митологија прилично непозната у односу на ове претходно поменуте. Колико знате о њој?
Српска митологија садржи велики број бића, најчешће из митологије Јужних Словена. Ипак, реч је о митологији, па су тако различита створења у северној, централној, јужној Србији, или су њихове „моћи“ другачије иако се називају истим именом.
Баук
Још један назив многима познат, најчешће га користимо да кажемо да нешто „није баук“, мислећи да није страшно. А баук? Баук је страшан, штавише, њиме су се плашила деца, а ево и зашто.
Баук је створење које се крије у мраку, често му се виде само очи, а када вас дохвати однесе вас и прождере. Има канџе, зубе, незграпне грађе је, а тако се и креће. Ако вас нападне Баук, потребно је да направите што више буке и да против њега користите светлост.
Интересантно је да у описима Баука, као и начина како се од њега одбранити, често се види његова сличност са мрким медведом, па постоји веровање да је народ збуњен у мраку од медведа „направио“ баука.
Ала
О Али заиста постоји доста веровања и многе различите приче. Ала или Хала, најзаступљенија је у јужним деловима Србије, као и у суседним државама, Бугарској и Северној Македонији, а сматра се да је настала под утицајем грчке и турске културе.
Опис Але није исти у сваком крају, али најчешће је у питању демонско биће повезано са временским непогодама, неки кажу налик орлу. Ала доноси град (временску непогоду) и уништава усеве, а против ње се бори добри демон – Змај, или Здухаћ, још једно митско биће.
Због снаге којом прави непогоде постоји израз „јак као ала“, због буке коју ствара постоји израз „халабука“, а због њених широких уста сматра се да може пуно појести, па зато кажемо да је неко „алав“.
Здухаћ (Здухач, Стухаћ)
Говорећи о Али поменули смо Здухаћа, а ево о чему је реч. У питању је човек натприродних моћи и могућности. Он чврсто спава, а у сну му дух напусти тело и одлази у борбу са другим демонима, односи и доноси ветрове и невреме, „растерује“ град, а између осталог, бори се и са Алама.
Негде названи и Ветровњаци, људи са овим моћима могли су се препознати по рођењу, ако би били у црвеној, или по неким другим веровањима, у белој кошуљици (плаценти).
Здухаћи воле своју домовину, своје окружење, природу, па је зато и штите, као и усеве, стоку и живину локалних мештана.
Постоје нека веровања да су Петар Петровић Његош, као и Марко Миљанов били Здухаћи, што би се поклопило са веровањем да се Здухаћи увек налазе у планинама, горама и морским обалама.
Буковац/Букавац
Слузаво, шестоного демонско биће, великих уста и дугог репа и косе, са све роговима на глави – то је Буовац, једно од најсабласнијих митских бића, ако судимо по изгледу.
Његова слуз долази као последица живота на влажним местима, у рекама, а најчешће мочварама. Веровање у Буковца или Букавца најраспрострањеније је у Срему, а по неким особинама сличан је Дрекавцу.
Зашто Букавац? Зато што је његов урлик страшан и гласан, ствара велику буку, али то није најгоре што овај демон ради. Наиме, честа појава је да Букавац задави стоку у току ноћи.
Неки кажу да је Букавац само црвена лисица, а бука коју ствара Букавац, заправо ствара птица која се сада тако и зове – Букавац.
Псоглав
Иако је Букавац прилично узнемирујућег изгледа, исто се може рећи и за Псоглава. Ово створење има човеколику грађу, псећу главу, козије или коњске ноге. Има једно, или три ока. Неки кажу да има само једно, док неки кажу да има три, па се оно треће толико истакне, да људи помисле да је једино.
Псоглав је лешинарско биће, познат по томе што откопава гробове и једе лешеве, увек ноћу, у мраку, а у истом добу знао је да нападне и живе, па нико није био безбедан.
Према неким народним причама, последњег Псоглава на овим просторима убио је непознати човек, презимена Брауновић, којем је ово створење украло дете и кувало га у котлу. Он је Псоглава погодио и убио стрелом, а дете никад није нашао, у котлу је била само репа.
Српска митологија своје корене вуче из митологије Јужних Словена и стварала се стотинама година, па се толико дуго може и писати о њој.
Више о митолошким бићима као што су Авет, Чума, Некрштенци, Бабице или Акрепи прочитајте у претходном
Koliko znate o srpskoj mitologiji – šta su Akrapi, šta Čume, a šta Babice? (II deo)
Преузмите андроид апликацију.
