Почетна > Бизнис
Бизнис

Колико вреде неплаћени свакодневни кућни послови?

Правилник којим се и у нашој земљи ближе прописује методологија за обрачун неплаћеног кућног рада, као и обрачун тих послова у бруто домаћем производу, ступио је на снагу прошле недеље.
Фото: Unsplash/Unsplash+

Он предвиђа и стицање права на здравствено осигурање по основу неплаћеног рада, а то су послови за чије обављање се не остварује новчана накнада, а подразумевају вођење домаћинства, старање и бригу о деци, о старијим и болесним члановима породице, послове на пољопривредном имању, као и друге сличне неплаћене обавезе.

Обрачун вредности овог рада ће се, како је предвиђено, спроводити у складу са званичном статистиком и методологијом коју прописује Евростат.

Како је изјавила Јана Худецова Забунов, директорка Академије женског предузетништва, каже да према њиховом истраживању и реалним ценама на тржишту, вредност неплаћеног рада који обављају жене на месечном нивоу износи минимално 72.000 динара.

„Ако говоримо о обрачуну вредности неплаћеног кућног рада који се обрачунава на основу истраживања о коришћењу времена, које у случају Србије спроводи Републички завод за статистику у складу са методологијом Евростата, упитно је зашто се узима нето минимална цена рада (на данашњи дан износи 271 динар по сату) док је тржишна цена неплаћеног рада два-три пута већа. На основу истраживања које смо спровели 2022. године на узорку од седам војвођанских општина уз подршку „УН Вумен-а”, просечна цена неплаћеног рада жена износи 600 динара по сату(у Врбасу је, на пример, сатница 450, а у Суботици 800 динара), те цена неплаћеног рада који жена обавља на месечном нивоу износи минимум 72.000 динара месечно“ каже наша саговорница.

Иначе, према тек усвојеном правилнику, вредност неплаћеног кућног рада се обрачунава као производ укупног годишњег броја часова тог ангажовања и минималне цене рада по часу, исказане у нето износу.

Када је реч о цени неплаћеног кућног рада, утврђује се као минимална цена рада по часу у складу са законом којим се уређује област рада.

Утврђиваће се на годишњем нивоу, најкасније до 31. децембра текуће године за претходну годину.

У БДП-у Србије ће се утврђивати као „количник утврђене укупне вредности неплаћеног кућног рада за претходну годину и података о вредности БДП-а за претходну годину на годишњем нивоу”.

Godišnja stopa inflacije u evrozoni u februaru potvrđena na 2,6 odsto

Преузмите андроид апликацију.