Да ли сте се икада запитали да ли козметика коју користите, производи којима чистите домаћинство, тигањи у којима припремате храну и папирна амбалажа – садрже хемикалије?
О томе одакле вребају опасне хемикалије, за РТС је говорила професорка Александра Буха Ђорђевић са Фармацеутског факултета Универзитета у Београду.
„Изложени смо свакодневно стотинама, а некада и хиљадама хемикалија. То је оно што је наша реалност у данашњем свету. Међутим, јако је важно рећи да су хемикалије потенцијално штетне. Што значи да, да ли ће испољити неки штетни ефект у нашем организму, зависи од више неких различитих фактора. Као што су, рецимо, количина хемикалије коју унесемо у организам, пут којим је хемикалија ушла у организам, опште стање нашег организма, као и период живота у коме се налазимо“, изјавила је професорка Буха Ђорђевић.
Додаје да са скоро сваком хемикалијом, можемо поступати на начин који неће угрозити наше здравље.
Када је реч о количини која може да угрози здравље, објашњава да то зависи од саме хемикалије.
„Дакле, за неке су то врло мале количине, за неке су то веће количине које се тешко могу унети у организам. Али то је оно што је, наравно, и предмет регулативе и предмет многобројних научних студија“, додаје проф. др Буха Ђорђевић.
Говорећи о путевима уласка хемикалија у наш организам, докторка наводи орално уношење – када нешто, на пример, поједемо или попијемо, потом, инхалационо, када нешто удахнемо, унос путем коже, преко плаценте у фетус…
„Оно на шта бих прво скренула пажњу јесте да је јако важно да козметику купујемо на одговарајућим местима. Дакле, она мора имати одговарајућу ознаку. То значи да је прошла контролу наше државе, и чим се налази и тако је обележено, да је прошла контролу, то значи да су све хемикалије које су у самој козметици присутне, да се налазе у количинама које се сматрају тренутно безбедним. Зашто кажем тренутно? Зато што наука увек иде мало испред регулативе, што значи да нека нова научна сазнања нам показују да можда нешто што смо раније мислили да је безбедно, можда и није толико безбедно и да треба можда неку регулативу пооштрити“, објашњава.
С тим у вези, гошћа РТС-а саветује да се водоотпорна шминка не користи свакодневно јер се у њој налазе, како објашњава – ПФАС хемикалије, односно вечне хемикалије које могу да продру у организам.
Без алуминијума и водоотпорне шминке
„Ми сада већ знамо да цела та група ПФАС хемикалија може испољити штетне ефекте у нашем организму, али то још увек није ушло у регулативу. И због тога, не у потпуности, дакле за неке јесте, али то је једна велика група хемикалија, тако да нисмо за све, не постоји регулатива за све, за све представнике те групе. Тако да у том смислу водоотпорну шминку не би требало користити сваки дан. Слична је ситуација и са алуминијумом који се налази у антиперспирантима, то смо свакако сви чули”, рекла је проф. др Буха Ђорђевић.
„Постоје радови који показују да се тај алуминијум који користимо као антиперспирант може касније наћи у ткиву дојке. Тако да оно што се сада препоручује јесте да га не користимо више од једанпут дневно. Дакле, сасвим је довољно да га ујутру ставимо и нема потребе да се то касније додатно наноси”, појаснила је.
Када су у питању производи за чишћење домаћинства, оно што је најважније јесте да се придржавамо упутстава које је дао произвођач, саветује професорка: „Најважније је да се на прави начин заштитимо. Дакле, сва заштитна опрема која се помиње у упутству мора да се користи. У упутству произвођача је битно да не мешамо различита средства за чишћење јер то може довести до развијања неких токсичних гасова”.
Када говоримо о папирној амбалажи, опет треба имати у виду поменуте ПФАС хемикалије, зато што веома често на папирној амбалажи имамо тај слој, према речима Бухе Ђорђевић, који је заправо отпоран на масти и отпоран на воду али из њега те хемикалије могу прећи у храну. Такође, наводи, посуде од тефлона које имају оштећења, не треба користити.
Безбедно чување хране
Препорука је да се храна чува у стакленим посудама, јер, када је у питању пластика, постоји опасност да извесне кемикалије, попут бисфенола, из пластике пређу у храну.
„И то ће се нарочито десити ако не спремимо храну на одговарајући начин, односно ако рецимо пластику користимо за припрему и подгревање хране у микроталасној пећници, то никада не би смело да се ради. А што се тиче оне пластике у којој чувамо храну, оне исто никада не би смеле да се излажу високим температурама”, каже проф. Буха Ђорђевић, и додаје да је нерђајући челик нешто што се највише саветује.
Истраживања су показала да, када су хемикалије у питању, готово да не постоји орган на који они не могу да утичу.
„Могу и изазвати ефекте на наш имунски систем, могу и изазвати ефекте на наш кардиоваскуларни систем. Јако се много прича у последње време о тзв. ендокриним ометачима, односно о хемикалијама које делују на ендокрини систем, па између осталог и на репродуктивни систем. Нека новија научна истраживања показала су да имамо значајан пад броја сперматозоида у општој популацији, када се то гледа на глобалном нивоу. Тако да, хемикалије у организму када се нађу, опет кажем, у зависности од дозе, у зависности од периода и тренутка живота када се у организму нађу, могу и изазвати токсичне ефекте”, истиче докторка.
Најосетљивији периоди живота – фетални развој и период раног детињства, захтевају да се у периоду трудноће и касније, у периоду дојења и неколико првих година детета, поведе рачуна о изложености хемикалијама.
„Имамо 126 хемикалија које према Међународној асоцијацији за истраживање карцинома класификујемо као хумане канцерогене. То значи да су истраживања показала, односно да постоји довољно студија на људима, које су показале да се изложеност тим хемикалијама може довести у везу са карциномом. Међу таквим супстанцама је рецимо дувански дим. Дакле, сада без двојбе знамо да дувански дим у себи садржи канцерогене агенсе и да пушење може изазвати карцином. Опет, то што је нешто канцерогено и што је сврстано у прву групу карциногена не значи нужно да ће код сваке особе изазвати карцином, наравно. Али оно што је свакако нешто што се препоручује јесте да такве супстанце и такве хемикалије имамо што мање и да смо им што мање изложени”, објаснила је саговорница.
Констатујући да је живот без хемикалија инкомпатибилан са савременим начином живота и да смо им сви изложени, Буха Ђорђевић каже да са једне стране имамо пут регулативе која се труди да у складу са научним и новим сазнањима модификује своје неке вредности и пооштри мере када је потребно, а са друге стране је – лични избор.
„Можемо да се заштитимо и тако што ћемо мање користити пластику пре свега, тако што ћемо одржавати сталну хигијену дома. Усисавање прашине је јако важно будући да у прашини у самим нашим домовима веома често имамо јако пуно хемикалија, посебно прашине има око електричних уређаја, и да не користимо тефлон ако не морамо”, закључила је проф. др Буха Ђорђевић.
Преузмите андроид апликацију.
