Од почетка специјалне војне операције у Украјини руској економији су се наметали разни пакети санкција.
Цео западни свет је очекивао да ће Русија да се нађе на коленима, а десило се сасвим супротно.
Рубља
Руска рубља је 24. фебруара на дан почетка специјалне војне операције у Украјини вредела 81,42 за један долар, а тренутни курс је 57,92, односно рубља је за око 30% ојачала према долару, од почетка сукоба до данас.
СWИФТ
СWИФТ (Society for Worldwide Interbank Finnancial Telecommunication) је међународна банкарска мрежа која омогућава безбедну финансијску размену, односно плаћања и трговину. Русија је блокирана у СWИФТ-у, али се и то релативно брзо превазишло руском алтернативом, системом за пренос финансијских порука (СПФС), који је постао доступан свим чланицама БРИКС-а.
Платне картице
Visa, Matercard i American Express картице су престале да функционишу на територији Русије, а и у иностранству за све који имају рачуне у руским банкама. Овај проблем је решен преласком на руску, националну, платну картицу МИР и кинески UnionPau. Картица МИР је у међувремену прихваћена у Јужној Кореји и Нигерији, поред чланица БРИКС-а и ради се на њеном даљем развоју.
Стране компаније
Западне компаније су од почетка сукоба почеле да напуштају Русију, због наметнутих санкција и директива политичких елита из својих држава. Одмах након што су те компаније обуставиле рад, руска Иницијатива за заштиту права потрошача затражила је од владе и тужилаштва да предузму одговарајуће мере у циљу заштите права потрошача.
Предлог да руски менаџери преузму управљање овим компанијама, подржао је и председник Руске Федерације Владимир Путин, наводећи да се “морају штитити права страних инвеститора и партнера који настављају да раде у Русији”.
“Немамо од чега да се кријемо. Радићемо са свим страним партнерима који то желе”, рекао је Путин.
Суштински, руски руководиоци преузеће управљање над компанијама које су напустиле тржиште те државе и у којима су странци власници најмање 25% капитала.
Извоз енергената
Русија је у првих сто дана специјалне војне операције у Украјини зарадила 98 милијарди долара од извоза фосилних горива, а највећи увозник је Европска унија.
61% извоза руских фосилних горива отишао је у Европску унију за око 60 милијарди долара.
Највећи увозници били су Кина са 13,2 милијарде долара, Немачка са 12,7 милијарди долара, Италија са 8,2 милијарде долара, Холандија са 8,4 милијарде долара, Турска са 7 милијарди долара, Пољска са 4,6 милијарди долара, Француска са 4,5 милијарди и Индија са 3,6 милијарди долара.
Русија је највише прихода остварила од продаје сирове нафте (48,2 милијарде долара), затим гаса (25,1 милијарде долара), нафтних деривата (13,6 милијарди долара), течног природног гаса (5,3 милијарде долара) и угља (4,8 милијарди долара).
Ефекат санкција
Када се сагледају сви подаци поставља се питање делотворности санкција. Далеко од тога да оне немају ефекта и не отежавају пословање Русији, али њихов ефекат је много слабији од очекиваног.
Европа је у великој мери зависна од руског гаса, поготово Немачка као највећа европска економија. Санкције на увоз руског гаса би озбиљно уздрмале економску стабилност Европе, довеле до повећања незапослености, а самим тим и социјалних немира, јер су државе чланице ЕУ, годинама далеко о евентуалне независности од руских енергената.
У петак је усвојен седми пакет санкција, који се односи на извоз злата, али не и титанијума, зато што се 65% потреба европске авио-индустрије за тим металом подмирује из Русије.
Следећи камен спотицања је пољопривреда односно извоз жита и ђубрива. Русија је највећи произвођач жита и ђубрива и санкције у том смеру би глобално деловале на безбедност хране и глад у свету.
Руска економија са свим отежавајућим околностима под санкцијама и у војном сукобу бележи раст од 3,5%, што указује на чињеницу да се Русија за сада добро носи са санкцијама.
Преузмите андроид апликацију.
