Данас је у граду тешко пронаћи доброг мајстора, пре свега зато што их нема превише на тржишту. Мајстори, односно занатлије који требају за одржавање куће, од електричара, водоинсталатера, молера, тесара, до зидара су у дефициту.
Статистика показује да је у Србији, али и у осталом делу Европе, мајстора премало, а да се њихов рад наплаћује много више него раније. Због чега је то тако питали смо новосадског мајстора Зорана Цвјетићанина који је у овом послу преко 20 година, а он нам је открио цену изласка мајстора на терен и шта је оно што је највећи проблем у новосадским стамбеним јединицама.
1. За које проблеме Новосађани најчешће зову и шта се најчешће квари?
„Најчешће се у новосадским домовима кваре умиваоници, каде, утичнице.“
2. Који мајстори највише недостају у Новом Саду и да ли је излазак на терен често санација већ неке друге оправке?
„У највећој мери недостају електричари и водоинсталатери, али поред тога и молери и мајстори гипсари. Ја углавном и идем и решавам проблеме других мајстора, односно поправљам за другима. Проблем је данас што има доста приучених или такозваних „мајстора“.
У овом послу је најважније да мајстори буду честити, односно да испадну фер и наплате у складу са својим знањем. Уколико то не умеју, требају једноставно да кажу да не могу да ураде посао.
Чест је случај да мајстори прихвате посао, ураде га траљаво и та поправка траје док „мајстори не оду“. Проблематика је мањак квалитетних мајстора, а све више оних приучених, од хаус мајстора до мајстора са јутјуба.“
3. Да ли Новосађани знају поправити елементране ствари или зову за сваку ситницу?
„Да, из места из кога долазим, поред Новог Сада, се то не дешава. За неке елемeнтарне ствари свака кућа има неког ко то зна да уради – брата, оца, деду, стрица, комшију, док овде у граду то није случај. Приметио сам да људи зову за најбаналније ствари, од лепљења лајсне на паркету до мењања сијалица..
Људи углавном због брзине живота не желе да се баве тиме и да уче те ствари. Лакше им је да позову да неко други реши проблем – њихово је само да плате.“
4. Колико интервенција можете урадити током дана и шта све улази у цену наплате?
„Није сваки дан исти, један дан имаш 3 до 4 интервенције, а некад нема неколико дана посла. Нема правила. У просеку имамо 2 до 3 интервениције дневно. Цена изласка на интервенцију и установљавање проблема износи око 2000 динара.
Укупна цена опет зависи и од произвођача дела који се мења, нпр. пловак за водокотлић се креће у распону цене од 800 до 1500 динара. У цену се урачуна и гориво, тражење и плаћање паркинга, одлазак по део, замена, тако да интервенција од 2-3 сата мог времена, са куповином заменског дела и монтажом, изађе, за неке најчешће кварове за које људи зову, око 4000 до 5000 динара.“
5. Који су углавном најскупљи кварови?
„У купатилу су најскупљи радови, нпр. пукне вам цев и ви морате да разбијете плочице, штемате зид, мењате цев, мора да се суши, и то изискује рад од више дана. Зату су цене тих радова и најскупље, до неколико стотина евра.“
6. Да ли има довољно посла у Новом Саду за мајсторе, сви причају да је то дефицитарно занимање па да ли је то тако и на терену?
„Како каже она изрека: За оног ко жели да ради – увек има посла. Онај ко је коректан и поштен мајстор, за њега ће увек бити посла. Мајстора има, мање је искусних мајстора, а доста приучених и млађих па то дође на исто – да правих мајстора фали.“
7. Која је порука за младе који желе да почну да се баве мајсторским занатом и да уче занат?
„Од овог посла може да се живи. А ако се тај посао обавља добро – нема зиме. Савет је за млађе мајсторе, ако немају довољно знања, да наплате и мању цену, док не изуче занат. Треба да улажу у себе, да иду на едукације, улажу у алат, да иду прво да раде са мајстором, да их он постепено пушта да неке ствари ураде сами, наравно уз контролу и надгледавање. Тако ће најлакше „скинути занат“.“
„И не треба бити бити у заблуди, не може се занат научити од једног дана рада и три дана седења.“
Дом здравља Лиман: Бесплатни превентивни прегледи у недељу 26. маја
Преузмите андроид апликацију.
