Гојазност деце и адолесцената један је од најозбиљнијих јавноздравствених изазова данашњице.
Број гојазних младих у свету у последњих 40 година се повећао готово четири пута. Осим физичких последица, гојазност негативно утиче на психолошко здравље деце, смањује самопоуздање и може довести до социјалне изолације.
Проблем често започиње у детињству и наставља се у одраслој доби, а прекомерна телесна маса већ се од најраније доби повезује с повећаним ризиком од хроничних болести попут дијабетеса типа 2, срчаних болести и поремећаја метаболизма.
С обзиром на сложеност проблема дебљине, своја искуства и знање струке поделила је унив.маг.мед.тецхн Бернардица Павлић Прачић, главна сестра поликлинике Салвеа. Кроз свој рад с децом, истиче колико рано усвојене навике могу бити пресудне за очување здравља и квалитет живота.
– Гојазност код деце резултат је више различитих фактора. Иако генетске предиспозиције имају своју улогу, највећи допринос даје енергетска неравнотежа – унос калорија који премашује њихову потрошњу. Модерни начин живота, све већа употреба дигиталних уређаја и седелачки обрасци додатно погоршавају ситуацију. Деца данас проводе све мање времена у игри и спорту на отвореном, а често ни родитељи ни деца нису довољно свесни важности редовне физичке активности за здравље – упозорава Павлић Прачић.
Смернице за кретање, седење и сан деце млађе од 5 година
Светска здравствена организација доноси јасне смернице за кретање, седење и сан деце млађе од пет година, прилагођене њиховом узрасту. Циљ је подстаћи здрав развој кроз уравнотежен дневни ритам активности, одмора и сна.
За дојенчад (0–11 месеци) препоручује се: Више пута дневно радити “мале” физичке активности, првенствено кроз интерактивну игру на поду. Деца која још не пузе треба да проводе најмање 30 минута дневно на стомаку док су будна. Екрани се не препоручују, а за квалитетан сан процењено је да беба треба да спава 14–17 сати (за 0–3 месеца), односно 12–16 сати (4–11 месеци), укључујући и дремање.
За децу од 1 до 2 године препоручује се: Најмање 180 минута активности дневно било којег интензитета, распоређено током дана.
За једногодишњаке – избегавати екране у потпуности.
За децу од 2 године – највише 1 сат дневно пред екранима (што мање, то боље).
А, квалитетан сан за овај узраст је 11–14 сати, укључујући дремање.
За децу од 3 до 4 године препоручује се: Најмање 180 минута активности дневно, од чега најмање 60 минута умереног до јаког интензитета. Време пред екранима ограничити на највише један сат дневно, а квалитетан сан постићи ће унутар 10–13 сати, укључујући дремање.
Стицање навика у детињству
Павлић Прачић такође наглашава како се показало да деца која се од малих ногу баве спортом често задржавају активан стил живота и у одраслој доби.
– Редовна физичка активност један је од најмоћнијих алата у превенцији и лечењу гојазности. Спорт не само да помаже у регулацији телесне масе, већ доноси бројне додатне користи: јача кардиоваскуларни систем, подстиче здрав раст и развој, унапређује моторичке и социјалне вештине и доприноси менталном здрављу.
Како би се деца мотивисала за редовну физичку активност, важно је учинити спорт забавним и приступачним. Родитељи, наставници и тренери могу почети с једноставним активностима које одговарају узрасту и интересима деце, попут породичне вожње бицикала, трчања у парку, игре с лоптом или пливања. За млађу децу, игре које укључују скакање, трчање и бацање лопте могу бити одличан начин да се уведе физичка активност”.
Избацивање једне групе намирница помоћи ће вам у губитку сала са стомака
Преузмите андроид апликацију.
