Александра Колаковић из Института за политичке студије оценила је данас да су ванредни парламентарни избори у Француској демократски, али и хазардерски и промишљени чин председника Емануела Макрона којим је Французе практично ставио пред референдум да ли желе да екстремне опције воде земљу.
Колаковић је Танјугу рекла да је то демократски чин, пошто није морао да распише изборе, али је то учинио јер је поразом на европским изборима угрозио свој легитимитет.
„Он је то препознао као одговор грађана Француске на одређене ствари које је спроводио у претходном периоду у целокупној својој политичкој делатности. Онда је Французе ставио на једну врсту референдума. Да ли желите да екстремне опције, потенцирао је наравнодесну, али он ту мисли и на леву опцију коју он такође назива екстремном, то је сад ова групација Народног фронта, и да ли желите да те опције буду те које преовладавају у француском друштву и га воде“, рекла је Колаковић.
Како је оценила, то је један хазардерски потез, у смислу његове политичке каријере, али да то свакако није исхитрен потез и сигурно је био добро промишљен.
Она је истакла да су француски избори специфични, јер је цела земља подељена у 577 изборних јединица, постоји други круг у који могу да уђу и трећепласирани ако имају више од 12,5 одсто гласова, а да је за победу у првом кругу потребно 50 одсто гласова.
Иако су прогнозе за Национално окупљање високе, 36 одсто, оне када се буду претвориле у ове изборне јединице и када се буду претвориле у други круг парламентарних избора, ту можемо добити потпуно други вид одлучивања. Ту ће се више одлучивати у контексту да ли сте за Марин Ле Пен, односно њену партију, коју сада предводи Жордан Бардела, али ипак је њена персонификација Марин Ле Пен, и са друге стране имате партије које долазе из других блокова“, нагласила је Колаковић.
Она сматра да је управо у тој чињеници, као и у чињеници да се очекује велика излазност, била нада за Макрона да има простора за његов политички маневар.
„У француском политичком животу има више веома значајних политичара, политичких фигура, не само у Паризу, већ и у другим деловима Француске. То су јаке регионалне личности које су већ освајале те изборе и које носе одређену врсту тежине и које припадају различитим политичким групацијама које не морају нужно бити и Макронове“, рекла је Колаковић.
Сем тога, додала је, проблем код Националног окупљања је њен веома ограничени коалициони капацитет.
„Са друге стране, ту постоји ипак неки већи коалициони капацитет Макронове партије, па и ове групације социјалистичких партија, која се сада удружила“, поручила је Колаковић.
Додала је да се код републиканаца десила до сада невиђена ситуација, када је њихов председник рекао 11. јуна да ће поџати Марин Ле Пен.
„Сада видимо да је Жордан Бардела рекао да ће имати веома високо место у влади, ако уђе. Али опет, председник Сената и та традиционална група људи око њега је неко ко ових дана позива да се не гласа ни за једну опцију до за ону традиционалну десну конзервативну опцију“, додала је Колаковић.
Она је рекла да је веома тешко предвидети какви ће бити резултати.
У Француској се данас одржава први круг ванредних парламентарних избора, на којима је више од 49 милиона гласача позвано да изабере 577 посланика Националне скупштине.
Antonijević: Izbori u Francuskoj protiču bez incidenata, očekuje se rast desnice
Преузмите андроид апликацију.
