Странци, Руси, грађани Републике Српске и они који су ранијих деценија за бољим условима живота отишли у иностранство, неретко улажу у некретнине у Новом Саду.
Плаћају готовином и бирају мање станове и куће ван центра града. Агенти за некретнине са којима смо разговарали кажу да странаца који желе да купе некретнине у Новом Саду у последње време нема више него што је то био случај ранијих година. То показује да рат у Украјини ни на који начин не утиче на број купаца који су ван границе Србије.
Весна Куртеш из агенције “Инвикта некретнине” каже да је имала три купца из Немачке и Швајцарске који немају апсолутно никакве везе са Новим Садом. Пријатељи су им саветовали да купе некретнину, што су и учинили.
„Клијенти из иностранства су букирали смештај у Новом Саду и ту боравили до три недеље како би се подробније упознали с градом. Пажљиво су истраживали цео град и цене. Била сам у чуду јер није баш за очекивати да грађани из Европске уније долазе код нас да купују станове. Они су нам рекли да имају вишак новца, а да прилике у њиховим земљама нису баш добре, и њихове процене су да је добро да уложе у стан у Новом Саду, уколико би морали да крену у неком другом правцу. Они су купили озбиљне некретнине у вредности од 100.000 до 200.000 евра. Није често, али се дешава“, каже Весна за “Дневник”.
Њено искуство говори да наши људи који имају бизнис у иностранству такође улажу у некретнине како би уложили у нешто што ће остати њима или њиховој деци.
Руси су и даље заинтересовани да улажу у Новом Саду, а већина се одлучује за мање станове.
Како сазнајемо од Данча Слалова из “Статус некретнина”, Руси који купују некретнине су у већини случајева из такозване средње или радне класе.
„Руси су и раније бирали Нови Сад за улагање, нема никакве везе рат у Украјини с тим. И код њих је доста развијен ИТ сектор, тако да могу одавде да раде. Поред њих, неретко грађани из Републике Српске купују мање станове. Када је реч о онима из држава Европске уније, то су углавном наши људи који су неко време ван Србије, па су зарадили новац који желе да уложе у стан или мању кућу“, каже Слалов и додаје да углавном сви они плаћају у кешу.
Да спорадично буде иностраних купаца у Новом Саду потврђује и Драган Рабатић, директор „Солис некретнина“, и каже да има сазнања да се Руси у последње време одлучују да купују веће куће са пуно соба.
„У већини случајева, они који су из иностранства овде су везани послом, па из тог разлога купују станове, али не у некој великој мери. Врло мало буде таквих уговора. Истовремено, није ми познато да странци купују земљу у Новом Саду и околини“, каже Рабатић.
Недавно је Републички геодетски завод објавио податак да је на тржишту непокретности у 2021. години у Србији прометовано 6,1 милијарду евра, што је повећање од 47 одсто у односу на 2020 годину.
Укупан број закључених купопродајних уговора претходне године у Србији је износио 138.180, што представља раст од 28 одсто у односу на 2020. годину, наводи се у Годишњем извештају о некретнинама.
У претходној години промет станова је порастао за 28 одсто у односу на 2020, док је количина новца на тржишту порасла за 43 одсто у односу на исти период.
Преузмите андроид апликацију.
