Прослављање рођендана је стара идеја. Не славимо то тако. Можемо да захвалимо Египћанима на рођенданима, Грцима на торти, а Немцима на забави.
Рођенданска торта је дефинитивно једна од најлепших успомена на детињство – па бар би тако требало да буде.
Данас је прослава рођендана догађај који деца тешко могу да замисле без торте разних облика и укуса, свећица и поклона. Можда понекад и претерујемо.
Одакле све ово?
Прослављање рођендана има дугу традицију међу људима. Верује се да је најстарији забележен међу старим Египћанима. Веровали су да фараони крунисањем постају богови. Тако је дан њиховог крунисања био „рођендан” новог бога-фараона. Кажу да су овај њихов концепт усвојили стари Грци, који су својим боговима донели дарове. Једна од богиња Артемида, иначе позната као богиња рађања, деце, али и лова и природе, која се понекад поистовећивала са Селеном, богињом месеца, давала је Грцима округлу торту или тесто. На њега су се често стављале свеће да би сијао као месец.
За ову торту свеће кажу да је претеча данашње рођенданске торте.
Током векова традиција се преселила са богова на људе, а у средњем веку се у земљама немачког говорног подручја славио такозвани Киндерфест (на немачком за „дечји фестивал” или „дечји празник”).
Родитељи који су то могли да приуште даривали су деци на данашњи дан торту и свећице по једну свећу за сваку годину живота и другу као симбол наредне године.
Из овога се развила традиција колача са свећама, коју познајемо и данас. Тих дана деци нису даривани други рођендански поклони, већ су им даване само лепе жеље. У хришћанским земљама, међутим, деца су обично добијала поклоне или за Божић или за свог бога.
Нарочито после Другог светског рата, када је све више људи барем у западним земљама то могло да приушти, рођендани су постали оно што данас познајемо: забаве са тортама, свећама и поклонима.
Преузмите андроид апликацију.
