Многи православни Хришћани прослављају 7. јануар као датум Христовог рођења, па тако и они у Србији, региону, али и неким другим деловима света. Начин прославе и традиција се битно разликују од државе до државе иако је прослава на исти датум. Ове нације се позивају на јулијански, календар који претходи грегоријанском, према коме већи део света прославља Божић.
У неким државама само мале заједнице обележавају Божић на овај датум, а масивније се 7. јануар обележава или важи за „званични“ Божић у неколико држава. Једна од њих је наравно и Србија. По традицији, код нас се Бадње вече проводи у спаљивању храстове гране, бадњака, који је одсечен у току дана. Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу.
Многи верници те вечери одлазе на богослужење, а прва особа која на Божић уђе у кућу, и која симболизује Три мудраца, назива се положајник, и она добија посебан поклон.
Рано јутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обичан новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе и све присутне, након чега следи целодневна божићна гозба.
Русија
Руски православни верници се 39 дана пре Божића редовно моле – све до вечери 6. јануара, када почињу свечане литургије. Наредног дана, на празник, породица се окупља око трпезе, на којој се, у част дванаесторици апостола, налази 12 врста јела, , укључујући супу од цвекле, рибу и пуњени купус. Верници 7. јануара иду у цркву и уживају у божићној гозби.
Неке домаћице припремају и божићни хљеб агњец – колач од бисквитног теста у облику јагњета, који се прелива белим шећером. Овај колач симбол је жртве коју је поднио Исус Христ.
У неким местима, у којима се држи до традиције и старих обичаја, испод стола се ставља сноп сијена или сламе, који представља Христове јасле, као и предмет од гвожђа на који сви за столом стављају ноге. Верује се да тако људи чувају своје здравље током целе године, јер гвожђе симболизује снагу и издржљивост.
Белорусија
Бадње вече се проводи у једењу палачинки и рибе на столу са сламом испод столњака. Традиционално, божићна вечера се служи без меса и састоји се од најмање 12 рибљих и биљних јела и гљива. „Каљади цареви“ (Божићни цареви) изводе обред који укључује карневале и народне представе у знак обележавања Нове године.
Грузија
Грузијска православна црква окупља више од три милиона верника. На дан Божића Грузијци излазе на улице, приређујући традиционалну шетњу – Алило. Облаче тада посебну одећу и украшавају Чичилаки, њихову верзију божићног дрвета. Они честитају једни другима празник и најмлађима деле слаткише. У Грузији на Бадње вече се чека да сат откуца 12 пута, а затим почиње вечера уз традиционално грузијско вино.
Божићна јелка (чичалаки) направљена је од меканог материјала, а њене гране су уковрџане. Понекад се умјесто ње може видети грана лешника која је обликована као дрво живота и украшена слаткишима и воћем. Ипак, све је популарнија јелка каква се виђа на Западу.
Деда Мраз је у Грузији познат као Товлис папа („Товлис бабуа“ на западу земље), што буквално значи „деда снег“. Обично је представљен с дугом белом брадом, одевен у народну ношњу чоху и крзнени огртач.
Етиопија
Прослава Божића у Етиопској православној тевахедо цркви назива се Гана, а претходи јој дан поста. Многи ходочасници у Етиопији за Божић путују у Лалибелу – колима или чак пешке. По уништеним путевима путовање понекад траје данима, али они су издржљиви јер предстоје два важна празника за етиопијске православце: Божић 7. јануара и крштење Исуса Христа, односно Богојављење 19. јануара.
Хорови почињу да певају на православним обредима рано ујутру, а после богослужења мушкарци и дечаци играју игру звану гана (игра се са закривљеним штапом и округлом дрвеном лоптом, слична хокеју).
Традиционална божићна храна у Етиопији укључује ват, густу и зачињену чорбу која садржи месо, поврће и понекад јаја.
На дан Божића хришћани облаче белу одећу, а многи се одлучују да тог дана носе традиционалну одору (шама), направљену од памука и украшену светлим пругама при крајевима.
Дванаест дана после Божића, верници починју тродневну прославу Тимкат, којом се обележава Исусово крштење. Важан део овог празновања је молитва током службе у храму, када одрасли поново облаче шаме, а деца облаче своје црквене удружења и круне.
Еритреја
Иако не постоје проверени статистички подаци о религијској припадности еритрејског становништва, према грубим подацима око 60% становништва су припадници хришћанства, од чега су већина припадници православне вере.
Једна од девет етничких група у Еритреји су Тигриња (Тигринja) и чине око 50% укупног становништва ове државе. Живе у централним и јужним висоравнима Еритреје, а већина припадника су православни хришћани.
Обичаји које су униели Италијани поштују се и данас у овој бившој италијанској колонији – једе се хлеб панетоне и пије се кафа.
Божићни дан се проводи у слављу са породицом – често уз посебно заклану козу.
Молдавија
Божићне јелке се обично украшавају у новогодишњој ноћи у Молдавији, а поклони који се добију 7. јануара понекад се називају новогодишњим поклонима.
Египат (Копти)
Око 15% становништва ове афричке земље изјашњавају се као хришћани, а 90% овог дела популације спада у Копте, који Божић прослављају 7. јануара.
Месец који претходи Божићу Копти називају кијахк, а свако суботње вече овог месеца проводи се у песми, док свако недељно јутро верници иду на црквену службу.
Током 43 дана пре Божића (Адвента), од 25. новембра до 6. јануара, египатски хришћани имају посебан пост, током кога се у основи хране као вегани.
На Бадње вече гости се месом, јајима и путером, а следећег дана људи се окупљају на забавама и прославама.
Казахстан
У овој држави, за православне вернике, ово је државни празник. Породице се окупљају да поделе храну и вино, док певају песме, играју и наливају. На Божић се у катедрали у Алматију одржава полноћна литургија.
Црна Гора
Глава куће сече бадњак и уноси га у кућу на Бадње вече. У дом се поставља слама која симболизује јасле, а бадњак се касније спаљује. Код Црногораца је обичај да се бадњак окрвави, тј. да се на њему закоље оно што је домаћин куће наменио да коље за Божић. На Бадњи дан се обављају сви радови, а највише се врше припреме за Бадње вече и Божић. Треба напоменути и то да је обичај да се на Бадњи дан ништа из куће не даје нити се иде код другога да се што позајмљује.
Положајник који дође први у кућу на Божић први је који се омрси, након чега укућани могу да се госте месом. Током божићног оброка породица ломи векну хлеба са новчићем у њој.
На Божић, као и на Бадње вече, скоро је незаобилазно певање уз гусле. Када положајник крене својој кући оставља мало новца поред бадњака, који узима домаћица и даје му неку ситницу као поклон.
Северна Македонија
На породично огњиште на Бадње вече доноси се традиционално храстово дрво (бадник). Њега секу глава куће и старши син, док се припрема трпеза за Бадње вече (посна вечера). Балван се исече на три дела, што представља Свету тројицу, а сваки комад у кућу уноси отац.
Син или неки други члан породице прима сваки комад и ставља га на ватру. Док се то ради, син и отац размењују поздрав: „Добро вече и срећно Бадње вече“ (добра вечер и весел Бадник). Божићни оброци обично се састоје од печеног прасета и других свечаних јела, а славље траје три дана.
До прошле године Божић је 7. јануара прослављала и Украјина, која сада то чини 25. децембра. Период од 7. до 14. јануара био је празнична недеља, у којој је обичај да неки људи посећују домове других и певају божићне песме (нпр. кољадку) и благослове једни друге. Као и у Русији, у Украјини је уобичајен оброк од 12 јела за обиљежавање Бадње вечери.
Преузмите андроид апликацију.
