Почетна > Нови Сад

Нови Сад Новосадске приче

Које су заштићене биљне врсте у околини Новог Сада? (ФОТО)

Воде које окружују Нови Сад, густе шуме Фрушке горе и огроман број пространих ливада чине да се наш град налази на савршеном географском положају.
Фото: WikimediaCommons/Björn S

Читаво ово поднебље је интересантне геолошке прошлости, па је наша околина од давнина поседовала разнолику флору и фауну.

Разноврсност и богатство живог света представља огромну вредност за свако подручје. Ми као људи имамо огромну одговорност када је у питању очување биљних и животињских врста.

Заштићене врсте су нешто на шта треба да обратимо посебну пажњу, а у нашој околини их има много, иако тога нисмо свесни.

Ни не слутимо да су неке врсте за које свакодневно чујемо заштићена врста, а налазе се у Црвеној књизи флоре и фауне Србије, на прелиминарној листи најугроженијих биљака и животиња.

Биљке најчешће постају угрожене претераним брањем због лековитости и лепоте. Уколико су биљке у опасности од нестајања постају заштићене законом.

У околини Новог Сада ово су само неке од биљних врста које су заштићене због различитих фактора.

Дремовац
Фото: WikimediaCommons/Hans Bernhard

Вишегодишња зељаста биљка са јајоликом луковицом. Стабло је високо 35 до 65 cm, а на врху носи 3 до 8 цветова.

Цветови су беле боје, звонасти и надоле повијени, подсећа на висибабу. Можете је наћи поред река у околини Новог Сада, шума храста и јасена, као и у тополовим шумама.

Оно што је најзначајније јесте њена луковица која је богата алкалоидима и користи се у фармацији.

Осим што је лековита, она је и медоносна биљка. Ове биљке су омиљене код пчела, и оне им омогућавају да производе њима, а и нама, тако драгоцену супстанцу – мед.

Црни глог
Фото: WikimediaCommons/Ktownsend

Његове гране су са трновима, а жбун иде до 7 метара висине. Трнови су око центиметар дужине. Круница је беле боје, а при крају цветања је ружичаста.

Плод је коштуница, при сазревању црвенкасте, а касније сјајно црне боје. Јавља се на плавним алувијалним теренима, на стаништима врбових, тополових и јасенових шума.

Глог је биљка која се у традиционалној медицини користи стотинама година, пре свега, за ублажавање и лечење кардиоваскуларних тегоба.

Ове бобице могу да оснаже срчани мишић, да ојачају „нервозно срце“, регулишу висок крвни притисак, а делују и противзапаљенски, истичу доктори који су упознати са својствима ове биљке.

Најчешће се користи у терапеутске сврхе, а садржи флавоноиде, процијанидине (оксиакантин), кардиотоничне амине фитостероле, полифеноле, танине, полисахариде, тритерпене, витамин Ц и Е и етарско уље.

Пирамидална орхидеја
Фото: WikimediaCommons/Björn S

Вишегодишња, зељаста биљка, висока 15-50 cm. Изузетно проређена, реликтна врста у спонтаном повлачењу.

Заступљена је на Фрушкој гори.

Све више је угрожена од излетника и неких посредних чинилаца. Заштићена је у оквиру целе фамилије.

Цветови су ружичасти, дању испуштају угодан мирис налик на ванилу како би привукли дању лептире док ноћу испуштају неугодне мирисе како би привукли ноћне опрашиваче.

У прошлости се јела кувана, печена или се сушила и користила као додатак брашну, премда данас због угрожености биљке њено искориштавање није дозвољено.

Овчије руно или шумска бреберина
Фото: WikimediaCommons/Björn S

Све је ређка биљка у флори Војводине, а њена најбогатија налазишта су на Фрушкој гори и Делибатској пешчари.

Због својих прелепих цветова, бреберница привлачи превелику пажњу излетника, па је њен опстанак све угроженији.

Шумска бреберина је веома отровна, јер се у њеним листовима и цветовима налази једињење анемонола.

Отров се налази само у свежим деловима биљке и сушењем се разграђује. У додиру са њим, отров изазива сметње у централном нервном систему.

Кукурјак
Фото: WikimediaCommons/Jerzy Strzelecki

Биљка крупних жутих цветова подсећа на кукурек због чега је у народу прозвана сличним именом „кукурјак“, а поред овог назива у неким крајевима га зову и „озимица“ зато што цвета међу првим биљкама у касну зиму.

Листови су звездолико издељени и у средини имају један седећи цвет жуте боје.

Приземни листови се образују после цветања. Једино станиште ове врсте у Србији је у оквиру СРП „Багремара“ код Бачке Паланке.

Јако је битно да се пробуди свест и да свако од нас пружи свој допринос у заштити угрожених врста и њихових станишта, јер када се све сабере, са много малих личних доприноса добија се велика шанса за све будуће генерације.

Koliko znate o kulturno-istorijskom nasleđu Fruške gore?

Преузмите андроид апликацију.