Срби су народ са дугом трацијом и богатом историјом. Уназад вековима често су били у рату – славећи победе, али гутајући и поразе.
Песмом су обично знали да се опевају неке битни догађаји да би касније те исте песме гађале право у мету, у срце и изазивале буру емоција код народа.
С тога, иако се историја забележава у књигама, у нашем случају она је сведок и најлепших родољубивих стихова.
Погледајте листу српских родољубивих песама која обухвата и неке од старих химни, али и модерних песама, песма данашњице.
1. Боже правде
Боже правде је дивна патриотска песма и садашња химна Републике Србије. Настала је у 19. веку, тачније 1872. године, а стихове је написао Јован Ђорђевић – оснивач српског позоришта, интелектуалац и родољуб. Стихови Боже правде настали су за представу Маркова сабља, а инспирација је узета на основу Јутутунске народне химне Јована Јовановића Змаја.
Боже правде је од 1882. године, само десет година од њеног настанка, постала химна Краљевине Србије. Као химна, ова песма задржаће се све до Другог светског рата када је конституцијом новог поретка и стварања Југославије нестала.
Песма је посвећена Србији и Србима, али кроз један верски карактер, у коме се говори о слави, слоги и будућности српског рода.
– Нек на српској блиста грани братске слоге златан плод, Боже спаси, Боже храни српске земље, српски род!
2. Тамо далеко
Тамо далеко је песма која је настала током Првог светског рата и једна од најлепших српских песама икада.
Настала је на грчком острву Крф, што се у песми и казује у последњој строфи, 1916. године, у знак повлачења српске војске преко Албаније до Грчке. Песма казује о носталгији српских војника, који се налазе на Крфу, за отаџбином, за Србијом. Тамо далеко је била посебно популарна након завршетка Првог светског рата, а током Југославије је била забрањена јер је истицала српски индетитет и историју, поготово на самом крају песме где се казује – Живела Србија.
Песма изазива дубоке емоције код слушалаца и сматра се једном од најпознатијих српских родољубивих песама:
Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо је српској војсци једини био пут.
…
Без отаџбине, на Крфу живех ја,
али сам поносно клиц’о, живела Србија!
али сам поносно клиц’о, живела Србија!
3. Востани Сербије (Устани Србијо)
Востани Сербије је српска песма коју је написао српски просветитељ, Доститеј Обрадовић, 1804. године. Ова песма позната је и под називом Песма на инсурекцију Сербијанов („Ода српском препороду“), а настала је пред почетак Првог српског устанка. Песма је посвећена Карађорђу, а њоме је Обрадовић је поздравио искрено и радосно српски устанак против Османског царства.
Ова песма је 1992. године била предложена за химну Србије уз песме Боже правде и Марш на Дрину.
Востани, Сербије! Востани, царице!
И дај чадом твојим видет твоје лице!
Обрати сердца их и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.
Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!
4. Ој Србијо мила мати
Ој Србијо мила мати је српска родољубива песма настала у 19. веку. Прву верзију је написао песник Лука Сарић под насловом „Србији“. Пошто овај аутор није био познат и нема ниједну песму потписану под његовим именом, постоје индиције да је ова песма уствари дело Михаила Обреновића који је показао свој таленат писањем песама.
У почетку је била изузетно дуга песма, имала је седам строфа од по осам стихова, али је скраћена 1891. од стране чешког досељеника Војтека Шистека. Данас ова песма има четири строфе од по четири стиха.
Током Другог светског рата кориштена је, незванично, као химна марионетског министарског савета Србије за време немачке окупације.
Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме.
Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.
5. Химна косовских јунака
Химна косовских јунака је српска родољубива песма која описује и опева битку на Косову која се одиграла 1389. године.
Велику популарност је стекла после премијере филма Бој на Косову.
Иако се мисли да је песма народна, текст ове родољубиве песме је написао академик Љубомир Симовић, а мелодију Душан Каруовић.
6. Креће се лађа француска
Креће се лађа француска је српска родољубива песма из периода Првог светског рата. Спевана је у Солунском пољу, у логору нераспоређених официра у Микри, 1917. године који су се опорављали након албанске голготе.
Изворни назив песме је „Изгнаници“ и ова песма представља најемотивнију „тугованку“ са Солунског фронта.
Непосредно по окончању Првог светског рата, у Паризу је издата грамофонска плоча под називом „Велики рат“. На тој плочи поред Боже правде, нашла се и ова песма, али су је французи назвали „Chanson Serbe“.
Сиње је море широко,
Широко, хладно, дубоко.
Крај му се не да видети
не могу мисли поднети
Креће се лађа француска
са пристаништа солунска
транспорт се креће Србади
ратници, браћа, болесни
7. Ој Косово, Косово
Ој Косово, Косово је српска родољубива песма која пева о најсветијој српској земљи, Косову и Метохији.
Постала је популарна после једностраног проглашења независности тзв. Косова 2008. године. Ову песму је изводила Иавна Жигон на протестима „Косово је Србија“.
Са Косова зора свиће, свиће, свиће нови дан.
Грачаница, сва у сјају, дочекује Видовдан!
Ој Косово, Косово, земљо моја вољена,
Земљо славних витезова Лазара и Милоша!
Све Делије од Србије, свако срце поносно,
воли, љуби земљу своју, Газиместан, Косово!
Ој Косово, Косово, земљо моја вољена,
Земљо славних витезова Лазара и Милоша!
Kakve zanimljivosti o ćirilici smo saznali na Instagramu i zašto je treba koristiti?
Преузмите андроид апликацију.
