Детињство наших родитеља, бака и дека доста се разликовало од нашег. Тадашњи клинци су измишљали разноразне игрице како би се забавили, а често им нису били потребни никакви реквизити.
На којим играма су одрастали наши родитељи, баке и деке? Сећају ли се детињства и лепих, безбрижних дана?
Црвене рукавице
Две особе играју ову игру. Једна држи дланове положене на доле, док друге дланове држи окренуте на горе и голица дланове другој особи.
У једном тренутку треба брзо да измакне обе шаке истовремено и удари другог играча по рукама, а да овај не стигне да их измакне.
Ако га закачи или удари, онда се мењају, а ако не успе, настављају у истом положају шака.
Царе, царе, господаре
Са једне стране стоји група један поред другога, а са друге стоји или седи цар (једна особа). Цар мора бити окренут леђима другима.
Деца редом крећу да га питају: „Царе, царе, господаре, колико има сати?“ А цар им одговара: „2 коњска“ или „3 мишија“ или „5 мачијих“ и слично. Притом онај који је питао треба да прави кораке приближно величине тих животиња.
Цар може одговорити и ”Пао сат у бунар” што значи да играч мора да се врати на почетак. Победник је онај ко стигне први до цара и постаје нови цар.
Жмурке
Жмурке су добро познате и данашњој деци, али ретко кад ће се скупити довољно деце која су спремна да играју жмурке до последњег зрака залазећег сунца, када игра постаје најузбудљивија.
Игра се тако што један стоји уза зид, покривених очију и броји унапред договорено време док се остали брзо сакрију.
Када заврши бројање, креће да тражи остале играче.
Поента је да када неког види мора пре њега стићи на исто место где је бројао да га ”запљуне”, други играчи могу сами истрчати са скривеног места и стићи до места бројања пре оног који их тражи.
Онај кога првог запуљне онај који је бројао следећи тражи. Ако сви буду бржи и сами се запљуну, онда опет тај исти броји и тражи.
Вије
Вије, шуге, ледене вије… Поента ове игре је трчање и бира се један играч који вија остале и треба да их ухвати или дотакне како би они други постали вија.
Она може да траје бескрајно и деци је увек забавна.
Окош бокош
Може играти двоје и више играча. Дланови се скупе у шаке, а један играч броји и крене бројалица: „Окош-бокош пр’не кокош, пита баја кол’ко теби треба јаја?“
Како говори, тако шаком лупи прво себи у браду, а затим лупа по шакама свих играча. На коме се бројалица заустави, тај мора одговорити колико му јаја треба.
Тада бројач опет креће бројати онолико пута колики је број изговорен и то тако да шаком опет креће од браде. Кад се одброји, на кога дође – тај испада.
Жандара и лопова
И у овој игри су неопходне две екипе. Једни су лопови, други су жандари. Број играча може бити различит у тимовима.
Проналази се место на коме жандари броје до договореног броја, на пример сто. За то време лопови беже и крију се, како их жандари не би пронашли и ухватили.
Након истека времена, жандари крећу у потрагу за лоповима. Када пронађу неког од њих, задатак им је да га ухвате, задрже најмање три секунде и изговоре: Један, два, три, жандар си ти.
Тако лопов постаје жандар, а игра траје све док се сви лопови не претворе у жандаре.
Каладонт
У игри могу учествовати више играча. Редоследом који деца одреде, свако од играча треба да каже једну реч која почиње истим словом, којим се завршава реч претходног играча.
Постоје две варијанте ове игре, у другој, тежој варијанти изговара се реч која почиње са последња два слова којим се завршава реч претходног играча.
Ниједан играч не сме да изговори реч која се завршава гласом „К“ или у другој варијанти „КА“, јер тада следећи играч изговара реч каладонт и претходни играч испада из игре.
Додатна отежавајућа околност код ове игре је то да речи морају да се изговарају брзо.
Ледени чика
Ово је игра слична шуги, сa том разликом што један играч све време јури остале.
Када неког дотакне и каже: „Залеђен!“, тај мора да се укопа у месту, док Ледени чика наставља да јури даље. Играчи који су још недодирнути могу додиром да одледе оне који су залеђени, а да би неко у игри победио, мора да заледи све учеснике.
Зуце
Ово је такође једна стара игра која се најчешће играла на малим и великим одморима у школи.
Пре почетка игре, договором се одређује први играч на позицији зуце. Он леву руку стави испод десног пазуха тако да му је шака отворена нагоре, при чему десном руком заклања лево око да не би могао да види никог поред себе.
Иза његових леђа су остали учесници игре. Остали играчи стоје иза његових леђа и мимиком и гестовима договарају се који ће ударити по отвореном длану.
Након изведеног ударца, сви играчи подигну два прста и починју да зује: „Зззззз..“.
Зуца се окрене и на основу снаге треба да процени ко га је ударио, а ако не може на основу снаге, онда покушава да погоди на срећу.
Уколико погоди долази до замене играча на позицији зуце, те се игра наставља.
Уколико зуца не погоди који га је играч ударио, игра се наставља са истим позицијама играча.
Папир, камен, маказе
Папир, камен, маказе је игра у којој учествују два или више играча користећи једну руку.
Играчи истовремено показују један од три елемента: маказе (кажипрст и средњи прст који формирају латинично слово V), камен (скупљени прсти у песницу) или папир (испружена шака).
Правила игре су следећа: играч који је формирао камен побеђује оног који формира маказе („камен ломи маказе“), а губи од оног који има папир („папир прекрива камен“) док играч са маказама побеђује играча са папиром („маказе секу папир“).
Уколико оба играча покажу исти елемент, исход је нерешен резултат.
Постоје још многе игре које можете чути од својих бака, дека, родитеља или старијих чланова породице.
Неке су готово ишчезле, док неке живе и кроз млађе генерације које се још увек вијају, играју жмурке и одлучују „ко ће први“ партијом игре папир-камен-маказе.
Лепота ових игара је у томе што се могу играти без ичега, потребно је само имати добру вољу и знати често врло једноставна правила.
Novosadski sleng: Koji autentični izrazi se koriste na ulicama Novog Sada?
Преузмите андроид апликацију.
