Начин на који разговарамо одраз је нашег васпитања.
Када смо добро одгајани, то се види у нашим речима. Разумемо и знамо да неке речи и изрази могу да повреде, омаловаже или манипулишу другима и обично их избегавамо. И не само то – знамо и да могу открити недостатак поштовања или емпатије. Свесни смо да наше речи имају моћ и настојимо да их користимо мудро. Велике су шансе да их лепо васпитане особе у разговору већ избегавају.
„Ниси у праву…”
Дијалог с поштовањем камен је темељац доброг васпитања. Када смо лепо васпитани, разумемо да разговори нису такмичења у којима треба победити. Они су прилике за дељење, разумевање и учење. Зато ћемо ретко чути да неко ко је лепо васпитан директно каже: „Ниси у праву…”. Тај израз искључује разговор, а друга особа заузима одбрамбени став. Оваква изјава може изгледати као непоштовање и одбацивање, чак и ако се то тако не мисли.
Уместо тога, особе које су лепо васпитане обично користе изразе попут „Јасно ми је шта хоћеш да кажеш, али ја имам другачије виђење…” или „То је занимљиво гледиште, ево још једног начина да о томе размислимо…”. То омогуц́ава здраву размену идеја без омаловажавања или понижавања било кога.
„Рекао сам ти…”
Сви смо били у ситуацији да некоме дамо савет, он га не прихвати и на крају се по њега не заврши добро. Искушење да кажемо „рекао сам ти” може бити огромно.
Али, лепо васпитана особа научила је да буде емпатична и пажљива и зна да ове речи само могу да помогну да се неко осећа још горе. Много је важније пружити подршку и помоћи да се особа извуче и пронађе излаз из незавидне ситуације.
„Нисам ја крив…“
Преузимање одговорности за своје поступке особина је која нам је усађена добрим васпитањем. Дакле, „Нисам ја крив” ретко користе особе које су лепо васпитане.
Сваљивање кривице на друге или на околности може изгледати као лак излаз из ситуације када ствари крену наопако, али то не води ка расту или побољшању.
Овај израз често ствара менталитет жртве, где неко не предузима кораке да промени своју ситуацију јер верује да је ван његове контроле. С друге стране, прихватање одговорности даје нам снагу да учимо из својих грешака и доносимо боље одлуке у будућности.
Занимљиво је да је студија показала да је већа вероватноћа да ће људе који редовно признају своје грешке и прихватају одговорност вршњаци перципирати као лидере. То показује да избегавање израза „Нисам ја крив” не само да може довести до личног раста, већ може и повећати нечији утицај и поштовање међу другима.
„Шта год…“
Добро васпитање нас често учи важности јасне и поштовања достојне комуникације. Када неко каже „Шта год”, то често може да се сматра одбацивањем и непоштовањем. Има тенденцију да искључи могућност разговора и може довести до тога да се друга особа осећа неважно и да сматра да је нико не чује и не слуша.
Уместо да каже „шта год” и да заврши дискусију, лепо васпитана особа вероватније ће рећи нешто попут „хајде да се сложимо да се не слажемо” или „хајде да наставимо овај разговор други пут”. На овај начин показује се поштовање према мишљењу друге особе, чак и ако се не слажемо с њима, и врата држе отворена за будуће разговоре.
Треба да знамо да је комуникација је кључна у свакој вези, а комуникација с поштовањем је знак доброг васпитања.
„То није мој проблем…”
Емпатија и саосећање често се негују од малих ногу код добро васпитаних особа. Због тога ћемо од њих ретко чути изразе попут „То није мој проблем”.
Није реч о томе да треба да будемо одговорни за сваки проблем, већ о томе да признамо да, ако смо у позицији да помогнемо, то треба да урадимо. Ова врста емпатије и спремности да се помогне другима често је знак доброг васпитања.
„Није ме брига…”
Људи који су добро васпитани често разумеју вредност изражавања бриге и интересовања за друге. Због тога „Није ме брига” обично избегавају у разговору.
Равнодушност може озбиљно да повреди, чинећи да се људи осећају безначајно или неважно. Природно је да сви имамо различите интересе и приоритете, али изражавање тога са „Није ме брига” може бити превише оштро или омаловажавајуће.
Уместо тога, лепо васпитани могли би да кажу нешто попут „Нисам баш упознат с тим, можете ли ми рећи нешто више?” или „Имам другачије виђење, али бих волео да чујем шта ви мислите”. Овим ће показати поштовање и отвореност за разумевање гледишта других, особину која често произилази из доброг васпитања.
„Без увреде, али…”
Добро васпитање често усађује разумевање да свака реч коју изговоримо има утицај. Када неко каже „Без увреде, али…” то је обично увод у увредљив или болан коментар. То поништава нечија осећања пре него што је та особа уопште имала прилику да их изрази.
Они који су добро васпитани често су свесни моћи коју имају њихове речи. Они знају да ако изјава треба да почне са „без увреде”, вероватно је боље да остане неизговорена.
Бирање поштовања и љубазности уместо потребе да се изрази потенцијално увредљиво мишљење, обележје је доброг васпитања и зрелости.
Суштина је у поштовању
Ако се удубимо у срж наших разговора, очигледно је да је поштовање основна нит која се провлачи кроз наше речи и дела. Комуникација с поштовањем своди се на истинско слушање других, цењење њихових перспектива и љубазно и промишљено одговарање.
Треба да схватимо да наше речи имају моћ да граде или уништавају, да лече или повређују, да уздижу или руше. И избору да да ту моћ мудро користимо.
Треба да се трудимо да имамо што више оваквих добрих разговора – оних који одражавају не само наше добро васпитање већ и наше урођено поштовање према другима.
Преузмите андроид апликацију.
