Нова студија је показала да је финансијски стрес потенцијално веома штетан за интеракцију основне телесне инфраструктуре, укључујући имуни, нервни и ендокрини систем, што га ставља у ранг са неким другим главним стресорима.
Академци на Универзитетском колеџу у Лондону посматрали су главне стресне догађаје као што су жалост (смрт) и развод брака да би утврдили њихов утицај на појединце измерен нивоима четири биомаркера у крви након четири године.
Ово је утврђено испитивањем четири биомаркера у крви – кортизол (хормон који се производи као одговор на стрес), С-реактивни протеин (ЦРП), фибриноген и фактор раста 1 сличан инсулину (IGF-1). Све су то имуни фактори повезани са развојем стреса, развојем упале и старењем, док је IGF-1 повезан и са старењем и са дуговечним животом.
Ови узроци стреса су произвели 61% већу вероватноћу високог ризика од поремећаја у телу повезаних са широким спектром менталних и физичких болести, од кардиоваскуларних болести до депресије и шизофреније.
Учесници који нису имали друге веће стресне факторе, али су пријавили финансијску напетост – перцепцију да можда немају довољно финансијских средстава да задовоље своје будуће потребе – имали су 59% веће шансе, четири године касније, да буду у групи високог ризика.
Национално репрезентативна студија потврдила је да је финансијски стрес повезан са дугорочним променама кључних здравствених индикатора, као што су имуни, нервни и хормонални систем.
„Када имуни и неуроендокрини систем добро функционишу, хомеостаза се одржава и здравље се чува. Али хронични стрес може пореметити ову биолошку размену и довести до болести“, објаснио је главни аутор студије Одеса С. Хамилтон.
„Открили смо да финансијски стрес највише штети биолошком здрављу, иако је потребно више истраживања да би се то са сигурношћу утврдило. То може бити зато што овај облик стреса може утицати на многе аспекте наших живота, што доводи до породичних сукоба, социјалне искључености, па чак и глади или бескућништва.”
Доживљавање стреса током дужег временског периода може пореметити комуникацију између имунолошког и неуроендокриног система. То је зато што је одговор на стрес сличан одговору на болест.
Истраживачи су такође погледали генетске варијанте за које је раније утврђено да утичу на имуно-неуроендокрини одговор и открили су да је повезаност између стресних животних околности и боравка у групи високог ризика четири године касније остала истинита без обзира на генетску предиспозицију.
Цео рад је објављен у часопису “Brain, Behavior and Immunity”.
Преузмите андроид апликацију.
