Крај 19. и почетак 20. века обележен је многим открићима у свету науке. Будући да се Нови Сад налазио на раскрсници тадашњег источног и западног света, често је кроз њега пролазила посебна врста путујућих забављача који су пруказивали различите привлачне научне огледе. Наравно, највише оне који су укључивали електрицитет. Било је и забављача који су огледе комбиновали с илузионистичким триковима, али и варалица који су изводили мађионичарске трикове приказујући их као нова научна открића.
Забележено је да је 1859. године Лудвиг Бергер са супругом приказао „Soirees Fantastiques” у којима је изводио хидрауличке и електромагнетске огледе и правио шоу с електричним светлима.
У другој половини 19. века Едвард Кевеши, први мађарски мађионичар и Јосиф Бунић, први мађионичар из ових крајева, приказивали су „Магијске игре“ или „Представе из света чудеса“. Такође је и чувени европски мађионичар, професор Бекер својим наступима приказивао иновације из света науке у „магијским наступима“ за грађане Новог Сада .
Међутим представљање епохалног откриће са запада 1890. године, је изазвало дотад невиђено интересовање код Новосађана, барем када је у питању наука.
Наравно ради се о фонографу Томаса Едисона (касније познатом и као грамофон), који је у Нови Сад стигао 1890. године, дванаест година након што је први пут представљен у Сент Луису. Машина за бележење и репродукцију гласа је тада била главна тема града, а у новинама је описивана на овај начин: „Слушаоци су слушали из справе музику, говоре и декламације, па и сами су у њу говорили или певали, па се то све из справе чуло у чистом гласу. Ова мала справа је заиста чудо овога света, а још ће веће чудо бити док се боље усаврши.”
На неки начин је фонограф представљао претечу џубокса у новосадским кафанама, те су грађани могли да их користе у замену за неколико новчића. Велики грамофонски концерт одржан је са приличним успехом 1904. године у Дунђерсковом позоришту, у згради која је тада била једна од ретких у граду у потпуности осветљена електричном струјом.
Том приликом је с грамофонских плоча пуштено четрдесет музичких дела у извођењу најпознатијих музичара. После овакве величанствене рекламе, поседовање грамофона у дому био је престиж, те су машину купиле многе богате новосадске породице.
Изум који је представљао претечу биоскопа, и који се са разлогом сматра једним од највећих у историји, јесте „Едисоново позориште“. Наравно долазак Едисоновог позоришта 1902. године у Нови Сад био је пропраћен одушевљењем грађана „Српске Атине“.
Едисонов кинетоскоп је био централна машина у склопу „Едисоновог позоришта“, који је уз још неке апарате, омогужио људима прва биоскопска искуства. Ово је Новосађанима омогућило да у исто време гледају и слушају снимке певача и играча у природној величини.
Преко пута Дунавског парка, на месту где се данас налази Музеј Војводине, некада је био парк са рингишпилима, љуљашкама, панорамама, стрељанама… Ту су под шаторима приказиване „живе слике”, кратки, обично комични филмови без тона.
Прва филмска пројекција у Новом Саду одржана је 23. маја 1899. у дворани хотела „Царица Јелисавета”, а први стални биоскоп по називу „Аполо“ отворен је 1911. године.
Ovako je izgledao najveći šou u istoriji Novog Sada – pre 123 godine vagonima stizali i slonovi
Преузмите андроид апликацију.
