Српско стваралаштво било је увек једно од надахњујућих. У њега су стале бројни стихови, приче и народне умотворине.
Неке изреке и данас радо користимо, не знајући ни када су настали и како, али су писаним трагом забележене као блистави одговори на многе наизглед тривијалне и обичне ствари у животу.
Неке од најпознатијих српских изрека су:
- Вук длаку мења, али ћуд никада
- Ко другоме јаму копа сам у њу упада
- Без муке нема науке
- Ко чека тај и дочека
- Ћутање је злато
- Ко рано рани две среће граби
- Стрпљен – Спашен
- Нема хлеба без мотике
- Што је брзо то је кусо
- Боље врабац у руци, него голуб на грани
- Ко пева зло не мисли
- Свака птица своме јату лети
- Сличан се сличном радује
- Боље икада, него никада
- Без алата нема заната
- Гвожђе се кује док је вруће
- Чега се мудар стиди, тога се луд поноси
- Уздај се у се и у своје кљусе
- Нико се није научен родио
- Сто људи, сто ћуди
- Добар глас далеко се чује, лош још даље
- Сит гладном не верује
- Ми о вуку, а вук на врата
- Ономе ко уме да чека, с временом све долази
- Два пута мери, једном сеци
- Када нема мачке, мишеви коло воде
- Ко се чува и Бог га чува
- Време лечи све
- Отето – проклето
- Лако је плитку воду замутити и будалу наљутити
- Далеко од очију, далеко од срца
- Испеци па реци
- Једна ласта не чини пролеће
- Ко пита не скита
- Ум царује, а снага кладе ваља
- Не лаје кера ради села, него ради себе
- Ко се на млеко опече, и на јогурт дува
- Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал’ зубе поломи
- Сваки цига свога коња хвали
- Тиха вода брег рони
- С ким си такав си
- Док је раје и мука, биће и хајдука
- Љубав је лепа, али слепа
- Два лоша убише Милоша
- Где је сила господар, ту је правда слуга
- Ако ми не можеш помоћи, немој ми ни одмагати
Српске умотворине су дела српских умова који су на основу свакодневног живота правили кратке и мудре изреке. Често би ове изреке биле заборављене и данас не би могли да се у свакодневном говору служимо њиме или размишљамо о њиховој суштини да није било записа сакупљача ових кратких мисли.
За најзначајнијег сакупљача од свих, издваја се Вук Стефановић Караџић који је сакупљао по народу умотворине, а потом их 1821. године заједно објавио у збирци под називом „Народне српске умотворине“.
За главни мотив записа народних умотовина био је заустав заборава над њима, што се свакако показало као тачно јер од српских умова једина већа радост је њихова свакодневна употреба у том истом народу.
Министарство културе: Комисија подржала пројекат о Тарабићима
Преузмите андроид апликацију.
