Многобројна истраживања показују да су највећи улагачи у злато генерације рођене између 1982. и 1996. године – такозвани миленијалци.
Овај тренд је уочљив како у свету, тако и у Србији. Истраживање „Банке Америке” показује да 45 одсто миленијалаца већ поседује злато, док још толико планира да инвестира у жути метал.
Mиленијалци просечно имају 17 одсто свог инвестиционог портфолија у злату, што је највиши проценат међу свим генерацијама. За поређење, просечан удео за генерацију X (1965-1980) и бабy боомере (1946-1964) износи 10 одсто.
Како аналитичари кажу, злато се традиционално сматра „сигурним уточиштем” у периодима економске и политичке нестабилности, па многи миленијалци, као генерација која је преживела кризе, траже имовине које нуде сигурност у таквим временима. Глобални трендови се могу приметити и у Србији. Последњих година све више грађана Србије показује интересовање за улагање у злато.
Према речима економског аналаитичара Зорана Павловића, највеће поверење у злато баш миленијалаца не треба да чуди. То су генерације које су преко леђа прегурале ратове, инфлације, девалвације, одрастали у врло несигурним временима и не чуди да баш они улажу у злато – као безбедну, опипљиву и дугорочно поуздану имовину, независну од банака, берзи и политике”.
Додаје да је правило да се трећина имовине уложи у сигурну нишу иако доноси мали принос, трећина у несигурно са већом шансом за „оплодњу”, попут акција великих компанија, а трећина у ризично.
Миленијалци, међутим, не верују ни у шта и не желе да се „опеку”. Имају снажније искуство са кризама и типичан су пример правила „кога змија уједе и гуштера се плаши”.
Преузмите андроид апликацију.
