У Новом Саду нас има свакаквих. Директних, отворених, интровертних, стидљивих, увредљивих, оних који се труде да никога не повреде, али и оних безобзирних и безобразних.
Своје поступке често умемо да оправдамо пореклом које носимо, те местом из кога долазимо.
Тако су сремци познати као врло добри људи, ал’ намћорасти. Ретко ћете их ухватити да ћуте, али су такве нарави да ћете врло добро знати кад и због чега се љуте. Они вам, напросто, никада ништа неће прећутати.
Ту је веома лако стати, поразмислити и рећи, добро Сремци су бесни, али какве се одлике крију иза Банаћана и Бачвана?
Између ове две феле се често води шаљива расправа о томе ко је ту заправо луђи?
Ако бисмо гледали по броју психијатријских установа на територији, ту титулу би сигурно однели Банаћани, међутим, они би могли да се закуну да је ситуација обрнута.
Ову тврдњу поткрепљују шаљивим изјавама чика Раше Попова који је говорио да се на нашим просторима раније, када идеш у Бачку, казивало: “Идем у луде“!
И једне, и друге, и треће краси једна заједничка ставка, а то је инат.
Када се за нешто ухвате, не одступају од своје замисли ни за педаљ и наравно, никада не греше, или бар не признају.
Е онда, имамо босанце. Они се деле на домаће и стране. Страни су они који су тек придошли и тренутно покушавају да се одомаће обилазећи сва важна места у граду, док су домаћи они који, не бисте веровали, имају више познанстава од једног просечног старосађанина у његовом родном граду.
Они вам имају човека за све, свугде пролазе преко везе и неретко су о свему много боље информисани од свих осталих.
Управо ово је један од разлога оног вечног препирања између старих Новосађана и “дођоша“, јер ови први никада неће бити толико екстровертни као ови други, због чега ће им то вечно замерати.
Док ће за то време, ови други, развијати тезе како су ови први уображени, стидљиви, повучени, те збијати шале на њихов рачун.
Србијанци, те сви они пристигли са југа, гледаће и на једне и на друге са подсмехом због непотребног кошкања и свој суд искључиво усмеравати на нашу кухињу.
Тако ћете веома често чути неког Ужичана, док узима први залогај бурека у некој од новосадских пекара: “Ово бурека није видело! Не знате ви како изгледа прави бурек у Ужицу. Комплет лепињу се ни не усуђујем да пробам!“
У последње време, у нашем толерантном и мултинационалном граду појављује се све више становника, пристиглих из разних делова света.
Они су нам, раније, некако били егзотична појава, док данас центром града можете видети велики број Кубанаца, Кинеза и припадника осталих интересантних народности.
Уколико њих питате, Нови Сад им је баш феноменално место за живот, а о Србијанцима, Бачванима, Банаћанима, Сремцима и Босанцима ни не размишљају.
Ипак, међусобне разлике и те ситне размирице и неслагања су главне ставке које Нови Сад чине занимљивим местом за живот.
Као што је Улица Лазе Телечког једна од најинтересантнијих места у граду због неколико локала са апсолутно различитим музичким репертоарима, тако је и новосадски корзо за неколико нијанси лепши када се на њему понекад сусретну, а понекад мимоиђу, потпуно другачије нарави и потпуно другачији људи.
Преузмите андроид апликацију.
