Три црна пса чувају улаз у гробље старо више од десет векова. Да имају једно тело, те три црне псеће главе, могао би то да буде улаз у подземни свет Хелена, Хад. Међутим, је српска стварност, није антички мит, нема Кербера, троглавог чудовишта – само три прашњава мешанца и доброћудни портир пред капијом циглане у Челареву иза које се налази огромно археолошко налазиште нетакнуто од 1996. године.
Нема Харона да нас превезе преко Ахеронта, реке бола. Једино на шта портир упозорава отварајући гвоздену капију циглане је блато. Отежаће нам пут и покушати да нас онемогући у жељи да обиђемо цео локалитет на којем су сахрањени Стари Словени, рани хришћани и њихова браћа по вери из средњег века, Авари и Хазари.
Десно остају објекти циглане, велике машине опасно начете рђом, а лево почиње да се пружа поглед на брдовити, травом и шибљиком обрасли блатњави крајолик са малим језером негде у дну и великом, пространом њивом. Све што тај пејзаж има да понуди посматрачу је мокра земља, блатњаве баре, стадо оваца које пасе на слатини и чудне јајасте рупе обрасле травом.
Распоређене у правилном низу једна поред друге, на готово идентичном одстојању, те јајасте рупе увод су у причу. А она је под земљом, невидљива посматрачу.
Ту се налази аварско и хазарско гробље, некропола, под лепо заораном њивом… Под брдашцетом где пасе мирно стадо налазе се остаци старијег словенског гробља.
У равни са језерцетом, на ободу, пронађене су куће и остаци насеља, а тамо где су огромне механичке чељусти багера прокопале пут кроз земљу, завршава се шаролико и необично археолошко налазиште и почиње простор на којем се копа материјал за циглану.
На великом простору, каже археолог Јован Коледин из Музеја Војводине, пронађени су још и материјални остаци из доба неолита, винчанске куће, делови аварског и хазарског насеља, хришћанска црква из 14. или 15. века. Коледин је 12 година учествовао на ископавањима на овом локалитету.
Бисер богатог налазишта је такозвана хазарска некропола. Коледин каже да је јединствена у свету јер су само на овом локалитету пронађене хазарске гробнице са надгробним споменицима на којима је уклесана менора, седмокраки свећњак, један од најпрепознатљивијих симбола јудаизма.
„Хазари су сахрањивани без сандука, у нишама, и у њиховим гробницама нису пронађени никакви предмети. За разлику од њих, Авари су своје мртве сахрањивали са накитом, домаћим животињама, храном, појасевима за које је заденут нож. Он је био део аварске ношње, оруђе, и са њим су сахрањивани и мушкарци и жене. Посебност је и што су Авари и Хазари укопавани на овом гробљу једни поред других. Сахрањивање у некрополи престало је негде у деветом веку, а открили смо да су гробнице биле и пљачкане у та давна времена, па у њима није пронађено много накита“, прича Коледин.
Локалитет је откривен 1972. године, када су багери циглане почели да копају дубоко у земљу. Ти радови су обустављени, а у Челарево су дошли археолози. Испитали су до сада 650 гробница и то су оне рупе необичног јајастог облика. Претпоставља се да има још 2.000–3.000 неиспитаних гробница.
Ко су ови Хазари који су пре тринаест векова стигли на југ Бачке, тако далеко од своје постојбине?
„Они су живели у области Кавказа и имали своју веру, али је у време другог каганата, у осмом веку и почетком деветог, избио грађански рат у царству и део Хазара, претпоставља се они богатији, примио је јудаизам. Покојници који су сахрањени овде припадају том делу народа, али не знамо поуздано зашто су се зауставили баш овде“, каже Коледин.
Да би се археолози вратили у Челарево и наставили тамо где су стали пре много година потребно је много новца, скупе опреме и то би готово извесно морао да буде међународни пројекат, јер би и за државу то било превелико оптерећење, а камоли за општину.
„Крајем деведесетих година Смитсонијан фондација и Корнел универзитет из САД били су заинтересовани да започну такве радове и уложе милион и по долара у наставак радова на налазишту Челарево. Одустало се јер нису успели да постигну договор са нашом страном. Налазиште је, иначе, под заштитом државе, али се и даље дешава да циглана због својих радова оштети и део локалитета“, прича Коледин.
Има ли некропола светски потенцијал?
„Када је професор Радован Бунарџић, археолог који је овде водио ископавања, био у Русији на светском научном скупу хазаролога и добио је цело преподне за своје излагање. Сви остали учесници су имали само по петнаестак минута“, сликовито одговара Коледин.
Писани извори слабо помињу Хазаре на југу Бачке. Али захваљујући једном модерном писцу – Милораду Павићу, Хазари су постали књижевни симбол. У његовом „Хазарском речнику“ под одредницом Челарево, између осталог, пише: „За оне сахрањене у Челареву Мађари би хтели да су то Мађари или Авари, Јевреји да су то Јевреји, муслимани да су то Монголи, нико не жели да то буду Хазари. А они су то најпре…“
Коњаници без оружја
Археолози су у Челареву открили 37 коњаничких гробова, али ни у једном од њих, као ни у другим нађеним аварским гробницама није пронађен ниједан комад оружја. Први такав комад нађен је у једној старој хришћанској гробници. Јован Коледин објашњава да је то било копље израђено од веома квалитетног челика које је чак, после толико векова таворења у земљи, могло и да посече неопрезног руковаоца. Откривени су и необични предмети из удаљених делова света, попут чаше од сиријског стакла или украсне коњске опреме из Кине.
Живе у Авганистану, први на удару талибана
Хазари етнички припадају Турцима, наводи Коледин. Имали су сопствену веру, али је највећи део њих, у време осипања великог хазарског царства које се простирало у области данашњег Кавказа, примио ислам. Није познато како су се и зашто њихови сународници одлучили да приме другу веру – јудаизам. Хазари данас живе углавном у Авганистану, према проценама има их свега око 100.000 у тој земљи и први су били на удару талибана.
Преузмите андроид апликацију.
