Данашњи дан је веома посебан за наш народ. Српска православна црква и верници данас прослављају Светог Трифуна.
Уколико сте православни верник, знате да је у нас Срба, потпуно нормално скоро сваки дан прослављати неког светитеља. Међутим, иако је непопуларно изговорити наглас, неки су, једноставно, у народу прихваћенији од других.
Иако многи не знају да је пре неки дан прослављен празник Света Три јерарха, ретко који Новосађанин није обавештен да се 14. фебруара прославља дан љубави и вина.
Свети Трифун се сматра заштитником винограда, брачне љубави и верности који су кључни део православне вере.
На данашњи дан вионградари одлазе у виноград да орежу барем један чокот лозе и полију га вином, јер се верује да ће на тај начин грожђе добро родити.
Сматра се за заштитника биљака, који га чува од разних штеточина, те је управо он светитељ коме се земљорадници моле за заштиту винограда од гусеница, скакаваца и других инсеката.
Такође се верује да ће, ако на Светог Трифуна пада киша, година бити родна, а да ће уколико дан буде ведар, година бити неродна.
Уколико је судити по данашњем дану, пред нама је једна сушна година.
Наш народ, још, верује да са овим даном стиже пролеће, те се буди природа и онај најузвишенији осећај код људи – љубав.
А ко је, заправо, он био?
Свети Трифун рођен је у веома сиромашној породици, али је био побожан од малих ногу. Као дете проводио је пуно времена са животињама, а највише је уживао чувајући гуске. За време свога живота дар чудотворства и исцељења користио је за лечење многих болесника и помагање свима онима који су му се обраћали за помоћ.
По сопственој жељи, сахрањен је веома скромно у његовом родном месту. Нажалост, умро је мученичком смрћу са само осамнаест година, доласком новог Цара на власт који је прогонио хришћане.
Покушали су да га натерају да се одрекне Христа, а након што је одбио да то уради, везали су га за коња и босоногог вукли преко трња и камења. Након дугог процеса мучења, коначно је наређено да га посеку мачем и да на тај начин напусти овоземаљски свет.
Чудо Светог Трифуна
Римским царством је 225. године владао цар Гордијан, који иако је био идолопоклоник, није гонио хришћане. Он је имао лепу и паметну кћерку која се звала Гордијана.
Када је дошло време за њену удају, просили су је многи велики и славни кнежеви, али по Божијем допуштењу у њу је ушао ђаво који ју је веома мучио. Све је то веома тешко пало девојчиним родитељима, који су упроно покушавали да пронађу лек за болест њихове ћерке.
Како ништа није успевало, на крају сам ђаво из девојке повика: “Нико ме одавде не може истерати, осим младића Трифуна!“
Након овог догађаја цар је послао своје поданике по целом свету, те су пред девојку доводили све младиће који су носили ово име. Њихова потрага завршила се у Фригији, када су пронашли седамаестогодишњег младића – Светог Трифуна, те га повели са собом у Рим.
Када се Свети Трифун приближавао Риму, ђаво из девојке је то осетио, те је почео још јаче мучити девојку и викати из ње: “Не могу више овде живети, јер се Трифун приближава! Кроз три дана стићи ће!“
На тај начин ђаво изађе из девојке, још пре него што је сам Трифун стигао до ње, а када је трећег дана Трифун, заиста, стигао к’ цару, он га прими са пуно љубави, те од њега затражи да својим очима види ђавола.
Након седам дана непрекидне молитве, Трифун пун Духа Светога, пред царем и његовом породицом, изусти: “Теби говорим, душе нечисти, у име Господа мог Исуса Христа, јави се на очигледан начин присутнима и покажи им свој наказни и бесрамни лик, те исповеди немоћ своју!“
У том часу ђаво се појавио у облику црног пса са пламеном у очима, те проговори. Када то видеше цар и његова породица одрекоше се незнабоштва и повероваше у Христа. Трифун тада би награђен од цара, али скроман и честит какав је био, све је успут разделио сиромасима.
Преузмите андроид апликацију.
