Почетна > Свет
Свет

Ко је и када забранио прелет авиона Лаврова у Црној Гори?

Власт у Црној Гори још се званично нису огласиле поводом одлуке о забрани прелета авиона министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова, који је данас требало да допутује у Београд, а подгорички портал Борба пише да је то учинио лично министар спољних послова Ранко Кривокапић, без знања премијера Дритана Абазовића.
Фото: Танјуг/AP Photo/Risto Bozovic

Портал је објавио документ Министарства спољних послова у којем се види да одлука о забрани прелета авиона руског министра није донета на седници владе.

„Невероватно звучи да један министар у влади може самоиницијативно да донесе овакву одлуку, а да премијер и остали цланови владе већ два дана ћуте на овај скандал“, пише Борба.

У међувремену су се огласили председник ДЕМОС-а и председник парламентарног Одбора за међународне односе и исељенике Миодраг Лекић и председник Одбора за безбедност и један од лидера Демократског фронта Милан Кнежевић.

И док Кнежевић у свом маниру критикује црногорску власт због забране прелета авиона шефа руске дипломатије, Лекић пита да ли је и на којој седници неки црногорски државни орган одлучио да не дозволи прелет министру иностраних послова Русије Сергеју Лаврову на територији Црне Горе.

Лекић је поручио да му је дужност да у случају избегавања јасних одговора о овим и другим питањима да врло брзо закаже јавно контролно саслушање на Одбору за међународне односе и исељенике најодговорнијих и директно државних функционера.

„Подсећамо да се већина земаља Европске уније залажу и за дипломатско решавање ратног сукоба у Украјини, да оне учествују у контактима у којима су прелети авиона техничка претпоствака“, поручио је Лекић у саопштењу објављеном на Фејсбуку.

Као пример је навео Турску, која има исти статус кандидата за чланство у ЕУ као и Црна Гора, а која, како наводи, врло активно учествује у дипломатским медијацијама дозвољавајући не само прелете већ и слетање руских дипломата на својој територији.

Лекић је затражио објашњење када је усвојена одлука и с којим образложењем да Црна Гора усмерава војну помоћ украјинској страни, „како је то изјавио министар одбране владе Црне Горе“.

„Поставља се и питање да ли црногорске власти аутономно доносе одлуке, евентуално консултујући Европску унију и НАТО и то у којем модалитету, или можда добија импуте од трећих субјеката“, навео је Лекић.

Лекић је навео и да већина грађана, којима, како каже, осуђује инвазију и агресију Русије на Украјну без поштовања норми међународног права и одлуке Савета безбедности УН, као уосталом све друге такве агресије, али то, истиче, не значи да грађани Црне Горе не треба да буду упознати са одлукама своје државе, имајући у виду и све последице тих одлука.

Кнежевић је реаговао у свом маниру и поручио да су властима у Подгорици, како је навео, „можда уста пуна Брисела и Вашингтона, али ћете до краја живота подригивати на вотку и боршч“.

Кнежевић је на Твитеру поручио и да „постоје снимци“ и додао:

„Да вам није било Лаврова 2006. године не би могли да му 2022. забраните прелет преко Црне Горе који траје два минута и 14 секунди.

Gradonačelnik Radojičić sa ambasadorkom Švedske posadio 30 stabala

Преузмите андроид апликацију.