О Александру Марушићу, познатијем по надимку Марле, брујали су медији, а новосадска полиција и судство су од њега зазирали. Био је непослушан у оно време “када се то није смело”.
Породица Марушич иначе пореклом из Црне Горе од Бјелопавловића, живела је у Улици Лукијана Мушицког на броју 13. Млади Александар проблеме је почео да прави још као средњошколац, а први пут је у затвору био са само 19 година јер је прикиривао пријатеље који су учинили кривично дело. Марле је по конституцији био веома крупан човек са својих 188 центиметара висине и био је врло снажан.
Милиција је у то време формирала “Летећи вод” на чијем челу је био полицајац Жоја.
Војни рок и затвор
Од фебруара 1960. године служио је војни рок на Косову и Метохији у Урошевцу где је остао месец дана више него што је требало јер је био у затвору.
У затвору је завршио јер је за Божић напио неколико припадника албанске националности. У време строгог социјализма није баш било пожељно славити Божић, а поготово не правити инциденте које би могли угрозити тадашње “братство и јединство народа и народности”. Ни после повратка из војске 1962. године није се добро уклопио у тадашњи систем и друштво.
Инцидент на Бећарцу
Октобра исте године по повратку из армије изашао је са друштвом на насип код плаже Бећарац. На насипу су били и Марлетова тадашња девојка Љубица и другови Ђорђе Продановић Шеки и Радослав Косић Дорака.
Они су на насипу срели пријатељицу Барбару која је уговорила “посао” са капетаном И класе из Београда, а све је требало да се одигра у врбаку. Барбара је замолила Марлета да је чува у случају да капетан не жели да плати. Нешто касније дотрчала је до Марлета и рекла му “Неће да ми плати”. Марле је пришао капетану и ударио га тако да је овај пао у Дунав.
Спорни новчаник
Након обрачуна са капетаном Марле се упутио са друштвом ка центру низ Фрушкогорску улицу, али нису приметили да им фали један из друштва. Шеки није кренуо са њима већ се вратио до капетана и наводно му украо новчаник.
Суђење
Истрагу у овом случају водили су Светозар Брновић “Мегре” и Ђорђе Дрљача. Суђење је било апсолутно и строго затворено за јавност што је било нормално у то време када се судило цивилима за напад на припаднике ЈНА. Нико осим судија није знао идентитет капетана, а захтев Марлетовог адвоката да се суочи са капетаном одбијен је. Марле је осуђен на пет, а одслужио је четири године, док је наводни кривац Шеки добио три године затвора.
Марле се све време суђења бранио са слободе, а о томе је чак писао и Дневник у карикатури.
Након тога Дневник, али ни нико други од тадашње штампе није више писао о овом инциденту.
Излазак из затвора и селидба у Немачку
Маја 1968. Марушић се враћа у родни крај, а његов отац је већ тада напустио породицу.
Одмах по изласку из затвора, код хотела “Војводина”, срео је и старог пријатеља чувеног Димитрија Кривокућу, познатијег као Миту Џамбаса.
Марле је мир нашао у Ахему у Немачкој када је преко пријатеља успео да добије визу, а тамо му је већ живела сестра, није познато да ли му је у томе помогао и сам Џамбас.
Након тога, Марле је повремено посећивао родни град.
Извор: Владимир Врговић, Нови Сад, 1944-1969.
Новосадски корзо – место где се шетало и излазило, да би се видело и било виђено
Преузмите андроид апликацију.
