Сигурно сте некада негде чули понешто о Живојину Ћулуму, ако бар не ништа о његовом животу, онда сте сигурно запамтили назив улице у Новом Саду која носи његово име или студентски дом који се такође зове Живојин Ћулум.
О овом славном житељу Новог Сада, великом научнику и оснивачу једног од новосадских факултета, некада се у Новом Саду причало као о паметном, академски високообразованом и сусретљивом човеку, кога је красила, не само интелигенција, већ и изузетна доброта.
Живојин Ћулум рођен је 1911. године. Након стеченог формалног образовања обављао је професорски посао и то на тадашњем Машинском факултету у Новом Саду. Машински факултет педесетих година прошлог века потпадао је под Универзизет у Београду јер су се у Новом Саду тек тада оснивале прве високообразоване установе.
Живојину Ћулуму, студенти садашњег Факултета техничких наука вечно ће бити захвални јер управо његовом професорском и преговарачком способношћу тадашњи Машински факултет се издвојио из капе Универзитета у Београду. 1974 године Факултет техничких наука постаје факултет Универзитета у Новом Саду, а његов декан бива нико други него професор Живојин Ћулум.
Док је вршио своју деканску дужност, памти се унапређење Факултета техничких наука, знатно повећање броја одсека и већа заинтересованост студената за студирање управо у Новом Саду.
Живојин Ћулум се не памти само као човек активног ума и духа, већ као врстан педагог и професор, кога студенти памте као изузетно занимљивог, праведног и пријатељски настројеног човека. Прича се о његовима предавањима која су увек радо била посећена, о његовој свестраности, али великој преданости науци.
Иако професор физике по струци, на овом славном академику се никада није осетио недостатак воље или труда да се читаво друштво унапреди. Ћулуму се треба захвалити за велики допринос на пољу природних наука, његовом труду и напору да се Нови Сад академски надогради.
Као председник Друштва математичара, физичара и астронома АП Војводине издао је мноштво научних радова. Сматра се пиониром истраживања соларне енергије у Србији, оснивачем Астрономског друштва „Нови Сад“ и покретачем многих идеја.
Као научник и физичар залагао се за отварање музеја посвећеног Милеви Марић и Алберту Ајнштајну у Новом Саду. Са становишта науке, прожети идејама 20. века о атомским бомбама залагао се за мир у свету, њиховој рационалној употреби, односно неупотреби, снажно верујући у јединство људи над злоупотребом науке, што и сам наводи у једном чланку:
– Атомска ера започела је међународном сарадњом научника за коришћење атомске енергије у мирнодопске сврхе и ова сарадња је гаранција да се постављају темељи за бољу и срећнију будућност човечанства.
Као велики поштовалац и љубитељ астрономије, Ћулум се залагао за постављање посматрачке станице на Петроварадинској тврђави, али и на Фрушкој гори. Управо захваљујући њему, у Србији, поред београдског опсерваторијума, још само на Петроварадинској тврђави се налази опсерваторијум са Планетаријумом.
Живојин Ћулум упамћен је као култна личност Новог Сада 20. века, који је своје знање снажно преносио и на град у којем живео. Његов ангажман упамћен је и на факултету, и у граду, и у академској заједници, и у астрономском друштву.
Биста бившег декана и професора Живојина Ћулума налази се испред Факултета техничких наука, док једна од новосадских улица на насељу Клиса носи назив по овом академику, као и студентски дом на Лиману IV познат као студентски дом „Нови А“.
Аутор текста: Маја Буловић
Studentski forum „Science Gram“ od 12. do 15. oktobra na Zlatiboru
Преузмите андроид апликацију.
