Председник Нове српске демократије (НСД), чланице коалиције За будућност Црне Горе, Андрија Мандић, кандидат је за председника Скупштине Црне Горе, а о његовом избору одлучиваће се на данашњем наставку конститутивне седнице парламента.
Андрија Мандић је рођен 19. јануара 1965. године у Шавнику. По националнности је Србин, а по вероисповести православац. Дипломирао је на Металуршко-технолошком факултету у Подгорици, где живи и ради.
Мандић има веома богату политичку каријеру, којом је почео да се бави 90-тих година прошлог века.
Мандић важи за једног од највећих критичара Мила Ђукановића и његове Демократске партије социјалиста (ДПС). Противио се одвајању Црне Горе од Србије, независности тзв. Косова и приступању Црне Горе НАТО савезу.
Како се наводи на званичном сајту његове партије, пре активног политичког ангажмана Мандић је био успешан предузетник. Био је директор и сувласник акционарског друштва за прераду обојених метала, а организовао је и прву приватну производњу алуминијумских легура у Црној Гори.
Био је члан делегације Скупштине Црне Горе у Парламентарној скупштини Савета Европе, члан Уставног одбора, Одбора за безбедност и одбрану, те Одбора за антикорупцију у Скупштини Црне Горе. Мандић је био члан делегације у Парламентарној скупштини Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).
Мандић је био један од противника независности Црне Горе од тадашње Државне заједнице Србије и Црне Горе. За разлику од неких других партија, руководство СНС је заузело став да не би требало да се улази у преговоре са владајућим партијама у Црној Гори око питања отцепљења од Србије. Зато су на почетку остали изван преговарачког процеса који се одвијао под покровитељством Европске уније.
Заступали су став да одлука о независности може да буде донесена само уколико се у прилог независности изјасни апсолутна већина од укупног броја грађана са правом гласа. Са друге стране, владајуће странке су истицале да је за доношење такве одлуке потребна проста већина оних који ће изаћи на гласање.
Након проглашења независности Црне Горе, Мандић је предложио унионистичким странкама ширу коалицију под називом „Српска листа“. Након што је Влада Црне Горе 10. октобра 2008. године признала једнострано проглашену независност Косова, Мандић је с истомишљеницима изашао на протесте у Подгорици. 13. октобра је започео штрајк глађу због одлуке о признању Косова. Штрајк је прекинуо након 13 дана због здравствених проблема.
Признавање независности Косова окарактерисао је као „једну од највећих издаја коју је црногорски режим у историји направио“.
Мандић је са Небојшом Медојевићем, лидером Покрета за промене пред изборе 2012. године формирао коалицију под називом „Демократски фронт“. На парламентарним изборима који су у Црној Гори одржани 2012. године Демократски фронт је освојио 22.8 одсто гласова. Са 20 посланика у Скупштини Црне Горе, постали су најјача опозициона снага у највишем законодавном телу Црне Горе.
Лидер НСД-а је био један од организатора протеста испред Скупштине који су одржани у јесен 2015. године. Присталице ДФ-а су 27. септембра блокирали једну од највећих саобраћајница у Подгорици, а поставили су и шаторе испред зграде парламента. Захтеви опозиционих представника су били формирање прелазне владе и организовање фер избора. Међутим, показивали су и отпор према уласку Црне Горе у НАТО, као и доношењу Закона о слободи вероисповести. Протести су кулминирали 18. октобра 2015. године када је дошло до сукоба са полицијом. Опозициони лидери су тврдили да је полиција прекорачила силу током „обрачуна“ са грађанима. Мандић је био носилац листе „Демократски фронт – Ми или он“ на Парламентарним изборима који су одржани 16. октобра 2016. године.
Половином 2017. године Андрија Мандић и Милан Кнежевић нашли су се међу оптуженима за наводни покушај државног удара на дан избора 2016. године. У оптужници Тужилаштва наведено је да је у Црној Гори 16. октобра 2016. године спречен државни удар. Миливоје Катнић, специјални државни тужилац је навео да је у ноћи одржавања избора било планирано да дође до упада у зграду скупштине, хапшења и ликвидације тадашњег премијера Мило Ђукановић. Суђење је почело 24. маја 2017. године, а Мандић се изјаснио да није крив за оно што га Тужилаштво терети, те да је реч о „монтираном процесу“ са циљем да се ДФ прогласи терористичком организацијом, да им се забрани рад, те да се без њихове сагласности уведе Црна Гора у НАТО савез.
У мају 2019. године Виши суд у Подгорици осудио је Андрију Мандића и Милана Кнежевића на по пет година затвора. Апелациони суд у Подгорици је 9. фебруара 2021. године укинуо пресуду првостепено осуђенима у предмету „Државни удар“. У образложењу те одлуке се, између осталог наводи да је Веће вишег суда „потпуно погрешно доносило закључке у односу на доказе који су проведени током суђења[.
Крајем децембра 2019. године владајућа већина у Скупштини Црне Горе усвојила је спорни Закон о слободи вероисповести којим се предвиђа да држава постаје власник свих верских објеката који су изграђени до децембра 1918. године, уколико верске заједнице не докажу власништво. Томе је претходила расправа која је резултовала сукобом између посланика ДФ-а и посланика владајуће коалиције. Двадесет посланика опозиције је приведено, од којих је 13 ухапшено због кршења Закона о јавном реду и миру. Међу њима је био и Андрија Мандић који је позвао вернике Српске православне цркве да изађу на улице како би спречили „отимање светиња“.
У ноћи између 28. и 29. децембра грађани су почели да се окупљају на улицама Подгорице, а након тога и других градова. Протест опозиције је убрзо претворио у литије у којима је учествовало на стотине хиљада људи широм Црне Горе. Под слоганом „Не дамо светиње“ грађани су мирним шетњама изразили своје незадовољство због изгласавања тог закона, а подржало их је и свештенство СПЦ, конкретно покојни митрополит Амфилохије и владика Јоаникије. На крилима литија до изборне победе Демократски фронт је и на Парламентарне изборе који су одржани 30. августа 2020. године изашао са једном листом под називом „За будућност Црне Горе“. Поред странака које чине ДФ придружило им се и неколико мањих партија, а за носиоца листе изабран је професор Здравко Кривокапић.
Мандић је одлучио да се кандидује за посланика, али са последњег места те листе, како би уступио своје место Кривокапићу. ДФ је на изборима освојио 18 посланичких мандата, што је отворило могућност да са опозиционим коалицијама „Мир је наша нација“ и „Црно на бијело“ формира нову владу Црне Горе. За мандатара је изабран Здравко Кривокапић који је донео одлуку да формира експертску, а не политичку владу. Та одлука, а пре тога и коалициони споразум који је потписао са лидерима друге две коалиције Алексом Бечићем и Дританом Абазовићем да неће мењати спољнополитички курс Црне Горе, да неће мењати заставу и химну, да ће остати у НАТО савезу, те да неће повлачити признање независности Косова, довело је до тога да се Кривокапић удаљи од ДФ-а и донекле изгуби њихову подршку.
Један од Кривокапићевих најоштријих критичара био је управо Андрија Мандић који га је оптужио да је издао бираче који су га довели на позицију да одлучује о новој влади. Упркос свим критикама посланици његове партије су 4. децембра 2020. године гласали за нову Владу Црне Горе. Наставили су да критикују одлуке Здравка Кривокапића, а раздор међу ДФ-овим посланицима и челницима продубио се након што је смењен министар правде Владимир Лепосавић и изгласана „Резолуција о геноциду у Сребреници“.
Тада је посланички клуб ДФ-а напустио парламент и започео бојкот, а Мандић и остали лидери затражили су од премијера да поднесе оставку јер више нема скупштинску већину, наводи се, између осталог, на порталу биографија.орг.
Мандић је у браку је са Сањом Мандић са којом има двоје деце, сина Илију и ћерку Милену.
Šojgu: Metodički izvršavamo zadatke, Ukrajina izgubila oko 90.000 vojnika od 4. juna
Преузмите андроид апликацију.