Књижевно вече посвећено Оту Хорвату и његовом роману „Ноћна пројекција“ биће одржано данас у 20 часова у Музеју Војводине, обавештавају из издавачке куће „Академска књига“.
Са аутором разговор води књижевник Вуле Журић.
Књижевно вече Ота Хорвата ће се одржати у форми пратећег програма изложбе Карловачка гимназија као чувар културне баштине коју организује Музеј Војводине.
Дружења са уметницима, научницима, новинарима и другим бившим ђацима Карловачке гимназије, окупљеним око заједничке теме: школски дани у Сремским Карловцима Музеј организује од краја јуна до краја августа.
Књижевник и преводилац Ото Хорват ће такође говорити о својим средњошколским данима и о свом последњем роману “Ноћна пројекција” у издању Академске књиге (Нови Сад, 2021).
„Реконструкција пређашњег живота у граду и трагање за поузданим чињеницама тог живота у роману „Ноћна пројекција“, корак по корак, претвара се у причање о пореклу, о породици, о судбини и удесу појединих актера пред историјским задатостима, у својеврсну породичну генеалогију, али и у тегобну сторију одрастања, о другости и другачијости, о скриваним породичним причама и тајнама, као и у својеврсни социолошки и историјски водич наслућивања Новог Сада, његових удеса, успона и падова.
Налик надахнутом археологу, који од крхотина предмета успева да реконструише неку епоху, Ото Хорват, сугестивно и убедљиво, у пригушеној прозној расвети, реконструише лични и приватни живот јунака Ноћне пројекције, али и приватни живот једног града“, записао је Фрања Петриновић.
Ото Хорват (Нови Сад, 17. фебруар 1967) је српски песник, приповедач и романописац. Завршио је Карловачку гимназију у Сремским Карловцима. Студирао је у Новом Саду, Ерлангену и Берлину.
Дипломирао је на Департману за германистику и компаратистику на Friedrich-Alexander-Universität Erlangen-Nürnberg. На српски језик преводи поезију са мађарског, немачког и италијанског језика.
Тренутно живи у Фиренци. Пише и објављује поезију – Где нестаје шума (1987, „Бранкова награда“), Горки листови (1990), Згрушавање (1990), Фотографије (1996), Канада (1999), Дозвола за боравак (2002), Путовати у Олмо (2008, Награда „Мирослав Антић“), Изабране & нове песме (2009) и прозу – збирка прича Као Целанови љубавници (2016; Награда „Карољ Сирмаи“) и роман Сабо је стао (2014, 2015, Награда српског књижевног друштва „Биљана Јовановић“, Награда „Мирко Ковач“ и најужи избор за НИН-ову награду). Превео је дела Ханса Магнуса Енценсбергера (Последњи поздрав астронаута, 2010), Ота Фењвешија (Анђео хаоса, 2009) и Јаноша Пилинског (Кратер, 1992; Награда Друштва књижевника Војводине).
За више културних дешавања кликните на линк
Преузмите андроид апликацију.
