Док је туговање природан процес, депресија је душевни поремећај и веома је важно на време уочити разлику између њих.
Осећај туге је људска емоција с којом се свако људско биће суочава у животу, неко мање, неко више, али је нормална и природна реакција на ситуације које изазивају емоционални бол или узнемиреност. Сама туга може имати различите нивое, али је важно то што је она ― као и све друге емоције ― пролазног карактера и временом бледи и ишчезава.
С друге стране, депресија је медицински поремећај и дугорочно ментално стање, које нарушава друштвене, професионалне и све остале важне области живота. Уколико се не лечи, она може да траје дуго и изазове даље психичке проблеме.
Симптоми
У тренуцима туге човек може да се осети као да је она константно ту, али углавном постоје тренуци у којима је у стању да се насмеје или утеши. С депресијом је другачије: осећања која прате депресивну особу утичу на све аспекте њеног живота, а њој је тешко или чак не могуће да ужива у било чему, укључујући активности и људе који су јој раније пријали. Депресија је ментално обољење, а не емоција.
Симптоми депресије су:
-константан осећај туге
-раздражљивост
-осећај умора
-поремећаји сна
-поремећаји у исхрани
-потешкоће при концентрисању
-губитак интересовања и ентузијазма за стварима које су раније причињавале задовољство
-осећај кривице
-физички симптоми попут главобоље и болова у мишићима
-осећај безвредности
-суицидне мисли, непрестано размишљање о смрти
Неки од ових симптома могу да се јаве и када је у питању „обична“ туга, али они не би смели да трају дуже од две недеље. Суицидне мисли нису показатељ туге већ депресије.
Питање како разликовати тугу од депресије толико је често протеклих година да је Америчка психијатријска асоцијација направила Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје (ДСМ-5), који многи професионалци користе како би пронашли одговор. Он садржи девет потенцијалних симптома, а њихова озбиљно се, такође, мери у оквиру дијагностичког процеса. То су:
-осећај депресије током већег дела сваког дана или целодневно
-губитак интересовања и уживања у активностима које су раније причињавале задовољство
-несаница или претерано спавање
-губитак апетита или повећан апетит, праћено наглим мршављењем или гојењем
-раздражљивост, узнемиреност
–екстреман осећај замора
-неоправдан или преувеличан осећај кривице или безвредности
-немогућност концентрације или одлучивања
-суицидне мисли и потези или претерано размишљање о смрти
Који су фактори ризика?
Депресија може да погоди мушкарце и жене било ког животног доба, етничке групе и социоекономске позадине. Ипак, постоје фактори ризика за њен развој, као што су трауме из детињства, немогућност ношења с тужним догађајем попут смрти ближњег, ниско самопоуздање, породична историја менталних болести, историја употребе наркотика и алкохола, недостатак подршке породице итд.
Верује се да депресији могу да допринесу и неки лекови, попут бета-блокатора, кортикостероида, хормонских лекова, статина…
Преузмите андроид апликацију.
