У Србији је страним држављанима од почетка ове године, закључно са 31. јануаром, издато око 1 709 дозвола за рад. Филијале Националне службе за запошљавање (НСЗ) прошле године су издале 23 662 дозволе за рад странцима, што је знатно већи број дозвола, безмало удвостручен, у поређењу са 2020, када се на легалан начин у нашој земљи посла домогло око 12 900 странаца.
У НСЗ подсећају да је од ступања на снагу Закона о запошљавању странаца у децембру 2014. године, па до сада, број издатих дозвола за рад странцима био највећи управо у претходној години.
Када је реч о послодавцима, највећи део радника запослили су послодавци из Београда. Инострани радници, иначе, најчешће долазе на рад у нашу земљу из Кинe, Турске и Русије, али и из Индије, Украјине, Италије, БиХ, Црне Горе, Хрватске. Није занемарљив ни број страних радника из Албаније и Северне Македоније. Према подацима НЗС, држављанима Албаније је у 2021. издато укупно 157 дозвола за рад, док су у 2020. њих 164 стекла прилику легално да раде у земљи.
За разлику од тога, готово трипут више Македонаца радило је лане у нашој земљи – 483 су имала дозволу за рад, док је током прошле године убедљиво највише дозвола, 9 379, издато кинеским држављанима. У Србију је дошло да ради и око 1 370 Руса. Иако су странци заинтересовани да раде у нашој земљи, Србија и даље кубури с мањком домаће радне снаге.
Како истиче Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарства Србије, према законским прописима, странац коме је издата дозвола за рад има једнака права и обавезе у погледу рада, запошљавања и самозапошљавања као и држављанин Србије. Међутим, у пракси страни радници су неретко радно ангажовани без прописаних радних дозвола, дакле раде на црно, немају регулисан радноправни статус, нити су социјално осигурани.
Недавно откривени случај радника из Вијетнама који су у нехуманим условима месецима радили и живели на градилишту фабрике гума у Зрењанину покренуо је дебату о положају страних радника у Србији.
„Тачно је да немамо довољно наших радника, па смо приморани да запошљавамо странце, о чему и сведочи статистички пораст странаца на тржишту рада Србије у односу на 2020. Кина, Русија, Индија и Турска су земље из којих најпре долази страна радна снага.
Међутим, већина тих радника, које углавном доводе инвеститори, прецизније речено, њихови подизвођачи, ипак ради на црно. Зато би ти исти инвеститори морали да знају ко су им подизвођачи и да ли су радници које доводе пријављени, имају ли боравишну и радну дозволу. Нажалост, у највећој мери то се не дешава, па сада имамо раднике који нигде не постоје“ објашњава Торлаковић.
Преузмите андроид апликацију.
