Име нас означава, даје посебност и разликује нас од других људи и народа.
По рођењу добијамо лично име које носимо кроз читав живот. Понекад се деси да неко и није баш задовољан својим именом, да мисли да му је адекватније неко друго, па га током живота мења. Али мали је број таквих случајева.
Некада, по српској традицији, обичај је био да име новорођеном детету заправо даје кум. Међутим, данас је таква ситуација ређа. Најчешће су родитељи ти који своме детету дају име које ће га красити кроз читав живот.
Још у време старих Словена имена су давана по именима биљака и животиња, појавама у природи или особинама, добрим или лошим. За Словене име није било само знак распознавања, већ је оно имало и магијско значење. Веровали су да ће име које носи утицати на судбину детета и његов живот. Давана су имена попут: Вук, Вукан, Владислав, Весна и сл.
Са прихватањем хришћанства и прекрштавањем Словена и Срба дошло је до уплива хебрејске и грчке културе, а самим тим су се и њихова имена стопила у српска.
Почетак прошлог века обележила су имена која у својој основи су имала мил, рад, драг, љуб, жив, слав, вук, бор, мир. Да би од 1990. године растао број хришћанских календарских имена.
Данас неки родитељи дају својим бебама оригиналнија имена, док други преузимају имена од својих предака. Уочљиво је да се у последње време све више дају нешто краћа имена, док пре неколико деценија то није био случај.
А која су то најпопуларнија имена у Србији била у 2020.године?
По подацима Републичког завода за статистику и даље међу женским именима прво место држи име Софија, док је као мушко име најпопуларније Лука. Милица је име које је већ дуг период у првих десет женских имена која се дају девојчицама, као и Лазар од мушких.
Поред поменутих имена најчешће су давана и имена: Дуња, Мила, Теодора, Сара, Тара, Уна, Нађа, Николина, а од мушких: Василије, Стефан, Алекса, Богдан, Вук, Филип, Михајло и Вукашин.
Новосађани су у 2020. години, најчешће девојчицама давали имена: Милица, Софија, Анђелија, Маша, Хана, Уна, Лена, Анастасија и Петра, док су дечаке красила имена: Лука, Алекса, Душан, Страхиња, Михајло, Аљоша, Реља, Матија, Растко, Марко, Филип, Огњен, Игор, Ђурађ, Лав, Виктор, Роберт и Петар.
Поред, да кажемо, уобичајених имена, све чешће се дају и мало неуобичајенија имена попут: Ниа, Лира, Адива, Рија, Дора, Ира, Неа, Анисија, Кјара. Новосађани су били и креативни када су давали својим дечацима имена, па се прошле године могло чути и за имена попут: Дионис, Масимо, Јанус, Залан, Тимон, Матвел, Козма, Видак, Гордеј, Алек и Дрен.
Била она старија или модернија, дугачка или кратка, одговарајућа или не, имена су нешто што нам даје печат, означавају нас, а пружају нам и дозу аутентичности.
И као што је рекао наш чика Јова Змај:
„ …. Све су то мила
Имена и лепа
Којима Србин
Своме злату тепа“.
