“Српска Атина”, препуна је знамености, a једна од њих је Петроварадинска тврђава. Место, на ком је цео град на длану, а некада је Гибралтар на Дунаву, крилатица коју често можете чути за ово утврђење, представљала одбрамбену позицију бројних војски.
Данас, понос града, стециште туриста, посебно младих, место њиховог окупљања из целог света захваљујући фестивалима као што су “Exit” и Тамбурица фест, али не треба занемарити ни њено пространство, лепоту, магичан и умирујући поглед на Дунав.
Петроварадинска тврђава, друга по величини у Европи после француског Вердена, осим што је запамтила бројне војске и освајаче преко Келта и Римљана, па све до Турака Османлија, у унутрашњости својих велелепних зидина, чува дубоко скривене подземне тунеле, чувене “катакомбе”.
Чак ни Новосађани до краја не знају какав је значај гигантске тврђаве.
Утврђење има четири основна одбрамбена положаја, у спољашњем делу, у каскадама, док је њена унутрашњост посебна и свакако недоречена прича. Подземне војне галерије познатије као катакомбе, крајем 19. и 20. века постале су једне од највећих казамата аустроугарске краљевине.
Познате личности били су заробљеници који су лежали ту од вожда Карађорђа, Васе Пелагића, Јаше Томића, па све до тадашњег младог аустроугарског каплара Јосипа Броза.
Легендa: Благо Марије Терезије
Благо Марије Терезије до дана данашњег није пронађено, иако су се многи авантуристи упуштали у потрагу, али је извесно да су за време Наполеонових освајања овде скривене драгоцености са бечког двора.
Према легенди, постојао је тајни пролаз, испод Дунава, где се могло ући иза олтара у цркви Светог Јурја у Петроварадину и доћи до црквице Светог Ивана Непомука на Мостобрану – Брукшанцу, на новосадској страни.
Кроз њега је, наводно, прошао један аустријски официр, који је на другу страну пренео на рукама своју љубавницу – каже Милковић, човек који је толико био опчињен различитим теоријама, да се и сам одлучио да их истражи. Написао је и књигу “Петроварадин кроз легенду и стварност” инспирисан овим утврђењем.
Постоји веровање да подземни тунели односно катакомбе воде до Калемегданске тврђаве, као и оне у Бачу.
Постоје тврдње да се испод тврђаве налази укупно осам спратова, преко 27 нивоа, док познати подаци бележе свега четири спрата.
Сваки ниво је у другој боји, први ниво је означен црвеном, други зеленом, трећи плавом, а четврти црном бојом.
Најмистериозније место је на дну четвртог (црног нивоа), ткв. Кајзер бунар, с којег је воду пио син Марије Терезије, Јозеф, аустријски цар.
Током година нестале су многе вредности, бронзана врата, мермерне плоче.
“Малтешки крст” као и безброј масонских обележја, једно од њих је и “Ipam miam”, натпис који су користили алхемичари и масони као ознаке на вратима да се крећу ка створитељу, ка нечему што ни из чега постаје нешто и обрнуто.
Данас се организују обиласци овог мистичног места у подземни град стар преко 250 година, где можете заронити у неку другу димензију и на трен доживети посебну врсту авантуре, иако, има и оних, који се одлучују да у ту пустоловину зароне сами.
Тамо сваки шум другачије звучи и сваки корак се чини да је даљи… И колико год да посетиоци лутају подземљем, свако од њих на крају пронађе излаз.
Још занимљивости из категорије Новосадске приче можете погледати на овом линку
Преузмите андроид апликацију.
