Јединствени музички спектакл „Кармина Бурана“ Карла Орфа отворио је синоћ бесплатан једнодневни фестивал „Музичка визија Балкана“ на београдском Ушћу, у организацији Центра београдских фестивала – ЦЕБЕФ и селекције програма „Clas sical Ses sions“.
Пројекат Српског народног позоришта (СНП) из Новог Сада првобитно је био у плану да гостује у мају месецу такође на отвореном, на Тргу Републике у Београду, и одложен је тада због невремена.
Онда на позив продукције фестивала „Еxит“ из Новог Сада, „Кармина Бурана“ прикључена је садржајном маратонском концерту као део програма „Музичка визија Балкана“ у оквиру „WОМБА“ плафторме уз подршку Фондације за отворено друштво и иницијативе Отворени Балкан.
Дело је премијерно изведено у Новом Саду у мају, на платоу испред СНП-а.
Троје солиста – сопран Марија Јелић, тенор Стеван Каранац и баритон Васа Стајкић одушевили су публику од неколико хиљада посетилаца на Ушћу, који су уживали у раскошном концерту са скоро 400 извођача на позорници, међу којима су два симфонијска оркестра, два хора и дечији хор, уз супервизију диригента, маестра Александра Којића.
Сценска продукција укључила је и веома занимљиве визуелне ефекте, односно видео радове на гигантскон платну, препуне јаких боја где доминирају плава, црвена и зелена, које приказују путовање кроз космос и нека друга пространства, димензије, универзуме.
За све посетиоце је улаз био бесплатан за догађај који реализује ЦЕБЕФ у сарадњи са СНП и Уметничким ансамблом „Станислав Бинички“.
„Кармина Бурана“ је атрактивна сценска кантата за солисте, хор и оркестар, немачког композитора Карла Орфа (1895-1982), која представља део музичког триптиха „Тријумф“.
Наведени триптих, осим „Кармине Буране“, чине и сценска игра „Катули Кармина“ и сценски концерт „Тријумф Афродите“.
Назив „Carmina Burana“ је латинског порекла – „Carmina“ значи песма, а „Burana“ је скраћено име Бенедиктбеуерн манастира у Баварској, и превод на српски језик гласи – „Песме Буране“.
Та композиција писана за трио вокалних солиста (сопран, тенор и баритон), велики мешовити хор и симфонијски оркестар, веома појачан удараљкама, светску премијеру је имала 8. јуна 1937. године у Франкфурту.
Српски сопран Марија Јелић једна је од најтраженијих оперских уметница код нас и много шире: гостовала је на концертима Пласида Доминга 2021. на Ташмајдану, Марте Аргерич на Коларцу 2022, певала је са Елином Гаранчом на Љубљанском фестивалу у концертном извођењу опере „Кармен“.
Баритон Васа Стајкић, првак Опере СНП, лауреат је многих такмичења: – „Петар Коњовић“ (1998), „Обзорја на Тиси“ (2000 и 2002), трећа награда за интерпретацију оперских арија на Међународној Летњој Академији Праг, Беч, Будимпешта, у Аустрији (2000).
Стеван Каранац, тенор, солиста Опере СНП, докторанд је извођачких уметности на катедри за соло певање Факултета музичке уметности у Београду.
Маестро – диригент Александар Којић, поред стандардног репертоара, доказао се и на пољу модерне опере. Извођење опере „Милева“, савремене композиторке Александре Вребалов, награђено је Годишњом наградом СНП-а за најбољу оперску представу у 2012. години.
Вишеслојно дело „Кармина Бурана“ је колекција (осликани рукопис) од преко 1.000 песама на латинском, немачком и средњовековном француском језику, а открио их је 1803. године – библиотекар Јохан Кристоф фон Аретин.
Тек 1934. године Карл Орф је пронашао издање „Кармине Буране“ из 1847. издавача Јохана Андреаса Шмелера, који је сакупио делове овог рукописа. Уз помоћ Мајкла Хофмана, студента права и познаваоца латинског језика, композитор Орф је из рукописа одабрао 24 песме за либрето.
Процес компоновања је трајао током 1935. и 1936. године, а резултат је била управо сценска кантата за солисте, хор и оркестар.
Данас се „Кармина Бурана“ изводи као концертна, а не сценска кантата како је Орф замислио. Он је сматрао да музичко извођење треба да садржи и плес, кореографију, визуелни дизајн, чиме је допринео развијању драмског концепта „Театар Мунди“ (Позориште света) у коме музика, текст и покрет чине једну целину.
Преузмите андроид апликацију.
