На данашњи дан, пре чак 261 годину, рођен је Ђорђе Петровић, познатији као Карађорђе. Тим поводом, присетимо се приче која повезује предводника Првог српског устанка са Новим Садом и Петроварадинском тврђавом, у којој је, наводно, боравио.

Први српски устанак, један од најзначајнијих догађаја који је наговестио ослобађање Србије, одиграо се на празник Сретење, 15. фебруара 1804. године. Тада се у Орашцу окупило више стотина угледних Срба и њихових пратњи и хајдука, а Карађорђе је предводио устанак.
Виђен је као храбра, опасна личност, без компромиса, „урођеног“ ауторитета.

Укратко, устанак је трајао годинама, Србија предвођена Карађорђем борила се за своју независност од Османског царства све до 1813. године.
Руси су те године „попустили“ и миром у Букурешту одобрили повратак турске војске у устаничку Србију, што је било довољно да се сломи српски отпор и постојећу одбрану.
Карађорђе је, увидевши да нема више борбе, кренуо ка Аустрији.
Најпре је прешао Саву, где је са пратњом дошао у Земунски контумац.
Контумац у Земуну био је први бедем одбране и облик санитарне заштите и социјалне изолације од зараза, основан у првој половини 18. века, на граници Османског царства и Аустрогарске.
На путу до Аустрије, познато је да је боравио у Голубинцима, али у Петроварадину.

Тачније, Ђорђе Петровић Карађорђе био је у Петроварадинској тврђави, али није познато колико дуго, као ни како је третиран.
Његова породица остала је у Карловцима, док је Карађорђе стигао у Грац. Након годину дана у Аустрији, отишао је у Русију.
Тамо су његови савременици забележили да је био тужан и депресиван, претпоставља се, због догађаја који су се одвили у Србији.
Са Новим Садом, Карађорђе је везан и називом стадиона ФК Војводина.

ФК Војводина и, сада угашени Јуда Макаби, су седмог маја 1924. године потписали уговор о изградњи стадиона, да би коначно, 28. јуна исте године, на истом месту на којем се налази и данас, стадион био свечано отворен.
С обзиром на то да се отварање догодило на велики српски празник Видовдан и да се те године обележавало 120 година од Првог српског устанка, тадашњи врх клуба одлучио је да стадион добије име “Карађорђе”, у част сећања на вођу Првог српског устанка.
Преузмите андроид апликацију.