Након пет и по година Дејан Зукић напушта Војводину. Дете Старе даме, који је прошао све селекције омладинске школе „Илија Пантелић“ имаће први инострани ангажман у аустријском Волфсбергеру.
Како преноси „Mozzart Sport“, за овај трансфер Лале су добиле 900.000 евра и проценте од евентуалне даље продаје.
Момак из Бачког Јарка се преко година профилисао за једног од најважнијих играча у новијој историји Војводине.
Мало је оних који су успели да освоје трофеј у Купу Србије и потом играју још једно финале (осим Стефана Ђорђевића), и оних који су оборили бројне рекорде, а популарном Зуки је недостајало још само три утакмице да стигне до бројке од 200 утакмица у дресу Старе даме.
На тим утакмицама, на терену је провео преко 10.000 минута, дао је 33 гола и уписао 18 асистенција, а као члан ФК Војводина био је и члан свих млађих репрезентативних селекција Србије.
Зукић је такође и најмлађи капитен у историји клуба и најмлађи који је стигао до јубиларног стотог наступа за Вошу. Са својих 197 званичних наступа је 29. на листи играча са највише одиграних мечева, међутим, последњи који је одиграо више него Зукић био је још Ласло Леринц који је пре готово пола века уписао четири наступа више – 201, у периоду од 1969. до 1977, готово дупло више година него што је Зуки за готово исти број утакмица.
Капитен се на својствен начин опростио од клуба и навијача:
„Дошао је тај тренутак да се растанем са својим вољеним клубом у ком сам одрастао, стасао и постао и играч, али и човек. Војводина је од мене направила и човека и играча и зато желим да се захвалим свим својим саиграчима и тренерима који су ми помогли да постанем ово што сам данас. Емоције су ми помешане, јер ја Вошу волим и та љубав не може да се опише тек тако лако. Желим да се захвалим и директору омладинске школе Душку Грујићу, који је тада, уз тадашњег тренера Николу Ковачевића, инсистирао на мом доласку у клуб. Али и који ме је испратио и који ми је увек давао савете и када ме није ишло, а био је уз мене и у лепим тренуцима. Такође, желим да се захвалим управи клуба на челу са председником Драгољубом Збиљићем, јер од како је он дошао, осети се драстинча промена у сваком смислу, од свлачионице, терена, трибина, самог Новог Сада, сви су се некако преусмерили опет ка Воши и опет пожелели да јој пруже љубав и подршку.
Мислим да због тога имамо и да ћемо имати све више навијача и да је пред нашом Војводином, са таквим људима, светла будућност. Воша мора и наставиће да расте и верујем да јој је место међу прве две екипе сваке године. Такође, морам и да изразим посебну захвалност на томе што је растанак била моја одлука и што је председник препознао и осетио у потпуности моју жељу да се покажем у иностранству. Клуб је имао две понуде, друга је била из Америке, али моја жеља је била да останем у Европи и да се докажем, јер сам осетио да је ово права фудбалска прича. Председник и клуб су остали уз мене и ја никада нећу заборавити како се моја Воша понела према мени сада и када сам одлазио. Својој екипи и саиграчима и стручном штабу желим сву срећу против Ајакса и у новој сезони, пратићу сваку утакмицу и кад год ми се укаже прилика, доћи ћу да бодрим Војводину, јер ће она за мене увек бити моја друга кућа.“
Basketaši spremno idu po najsnajniju medalju: Evo ko će predstavljati Srbiju u Parizu
Преузмите андроид апликацију.
