Пред долазак зиме и хладног таласа који доноси пад температуре, стручњаци подсећају како хладно време може да има приметан утицај на различите делове тела. Хладно време наиме утиче на људско тело на више начина, јер – организам се труди да одржи стабилну телесну температуру.
5 кључних начина на које хладноћа може интензивније да утиче на тело
Др Claire Agathou, оснивач опште праксе А–З ГенералA–Z General Practice u The Wellington Hospital која је део НСА Healthcare UK,, изложила је пет кључних начина на које хладноћа може интензивније да утиче на наше тело.
1. Имуни систем
Хладно време ствара савршено окружење за размножавање вируса.
– Вируси могу лакше да преживе и циркулишу на хладном, сувом ваздуху, а такође проводимо више времена у затвореном простору, што повећава блиски контакт и пренос. Хладан ваздух такође може да смањи локалну одбрану носа успоравајући слуз и ситне длачице зване цилије које прате вирусе – објашњава др Agathou.
– Поред тога, нагли падови температуре такође могу да повећају хормоне стреса, што може привремено да ослаби имунитет човека. Дакле, са тим укупним ефектом, зими има тенденцију да изазове више кашља, грипа и респираторних инфекција – наглашава др Агатхоу.
2. Кардиоваскуларни систем
– Хладно време изазива нешто што се назива вазоконстрикција – стање када се крвни судови сужавају, посебно у рукама, стопалима и кожи. То може да повећа крвни притисак и може да повећа број откуцаја срца и утиче на то колико напорно мора да ради – истиче др Agathou и додаје да људи са историјом срчаних удара, хипертензије, срчаних болести, дијабетеса, плус пушачи – посебно подложни овим ефектима.
3. Респираторни систем
– Хладан, сув ваздух може да иритира дисајне путеве и изазове бронхоспазам, што је изненадно стезање мишића дисајних путева. Ово може да изазове стезање у грудима и доведе до недостатка даха или напада кашља, посебно када се брзо крећете из топлог окружења у хладно – каже др Agathou.
Људи са постојећим плућним обољењима као што су астма или хронична опструктивна болест плућа (HOBS) посебно су рањиви јер хладно време може значајно да погорша њихове симптоме, подсећа докторка опште праксе.
– Њихови дисајни путеви су већ у почетку упаљени и ужи, тако да излагање хладном ваздуху може да покрене оно што називамо хиперреактивноср дисајних путева. То значи да је много вероватније да ће током хладнијих месеци искусити хрипање, кашаљ или недостатак даха – објашњава др Agathou.
4. Кожа
Ниске температуре могу да покрену екцем или Рејноову болест или Рејноов синдром.
– Зимски услови су класичан окидач екцема. Хладан ваздух је сув, грејање у затвореном простору је суво и, са том комбинацијом, добијате смањену функцију кожне баријере, већи губитак воде и иритиране делове упаљене коже. Чак и код људи који немају тежак екцем могу да имају веома суву кожу, свраб и упаљене флеке – каже др Agathou.
Докторка опште праксе подсећа да је Рејноова болест стање у којем мали крвни судови у прстима на рукама и ногама претерано реагују на ниске температуре и узрокују привремено сужавање крвних судова.
– Ово може да доведе до промене боје где људи понекад могу да виде како им руке прелазе из беле, у плаву, па у црвену нијансу коже. Затим, како се проток крви враћа, неки људи могу да осете јако пулсирање и трнце – наводи др Agathou.
5. Бол и укоченост у зглобовима
Током зиме људи су обично слабије активни, а ти неактивни дани могу да повећају бол у зглобовима, посебно код артритиса.
– Један од разлога је тај што је проток крви у мишићима и меком ткиву смањен на хладноћи, па генерално можемо да постанемо укоченији. Људи су такође мање активни зими, а неактивни дани могу повећати бол у зглобовима, посебно код артритиса. Много људи са стањима као што су остеоартритис, реуматоидни артритис или хронични болни услови, обично пријављују погоршање симптома зими. Поред тога, такође знамо да хладноћа чини нервне завршетке много осетљивијим, што може да појача сигнале бола – објашњава др Agathou, лекар опште праксе.
Истраживања дошла до закључака који ће се допасти свима који воле да прилегну након ручка
Преузмите андроид апликацију.
