Недавно је Национална географија објавила текст о томе да климатске промене, пре свега глобални пораст температуре, имају све већи утицај на живи свет наше планете. Забележено је да под утицајем врућина птићи искачу из гнезда, шкољке се буквално кувају у својим љуштурама, а медведи се све чешће виђају на јавним плажама, где долазе да пију воду и расхладе се.
Иако је мање очигледна, не може се занемарити ни чињеница да промене температуре погађају и животиње које живе са нама или поред нас. Кућни љубимци, као што су пси, мачке, зечеви, птице, рептили, глодари, такође показују знаке прегревања, мада људи то често не опажају, јер животиње у оваквим условима често реагују другачије од људи.
Људи су склони да суде о томе како се животиње осећају током врелих дана по ономе колико њима самима смета висока температура, али то није добро. Често заборављамо колико је, на пример, врео асфалт, јер немамо потребу да га додирнемо. Занемарујемо чињеницу колико би нам било тешко да ходамо по врелом асфалту босоноги, као што то животиње морају да раде.
Човек своју телесну температуру може да регулише знојењем преко целокупне површине коже. Зној испарава са наших тела и на тај начин снижавамо телесну температуру и хладимо се. Пси и мачке, за разлику од људи, могу да се зноје само преко носева и шапа, док се птице и зечеви уопште не зноје. Основни начин расхлађивања паса је дахтањем, док мачке лижу крзно како би пљувачка испаравала са њега.
Од шишања више штете него користи
Власници паса обично мисле да ће шишањем паса помоћи да се ове животиње лакше изборе са високим температурама. Међутим, то често може да има контраефекат, јер се крзно понаша као изолатор – зими штити од ниских температура, а лети представља баријеру за високе. Уколико се дугодлаким псима усред лета скине крзно, то може изазвати опекотине од сунца, перутање коже, појаву алергијских реакција.
Током врелих летњих дана, животиње могу да имају проблем да се расхладе и одбаце вишак топлоте, што може изазвати топлотни удар који је често фаталан.
Све животиње су подложне топлотном удару, али неке су подложније од других. Када је о псима реч, расе попут булдога, мопса, француских булдога и бостонских теријера су због своје грађе подложније топлотном удару. Посебну пажњу током врелих дана треба посветити и љубимцима са срчаним проблемима, онима са прекомерном телесном тежином, веома младим и старим јединкама.
За огроман број смрти љубимаца од топлотног удара криви су, нажалост, људи који их током врелих дана оставе у ауту само да „тркну“ да нешто обаве. Чак и ако напољу није толико топло, треба имати на уму да температура у ауту остављеном на сунцу за десет минута може да порасте за чак 10 степени.
Како заштитити животиње и препознати проблем
Кућни љубимци током најтоплијег дела дана не би требало дуго да бораве напољу. Шетње се препоручују рано ујутру или касније увече. Треба им обезбедити довољно свеже воде за пиће. Помаже и повремено квашење длаке или купање паса. Зечевима помаже ако им се уши трљају неким хладним предметом, али их никако не треба купати, јер то може бити фатално по њих.
Важно је и посматрати понашање животиња како би се реаговало на време и у најгорем случају потражила помоћ ветеринара.
Неки од знакова да су се пси „прегрејали“ су прекомерно дахтање, дрхтање, слињење, немир и продужени недостатак апетита. Алармантно је ако се појаве дијареја, повраћање и немогућност да пас устане.
Код птица, један од знакова прегревања је немогућност да рашире крила. И гмизавци реагују на екстремно високе температуре. Код њих се јавља дезоријентисаност, неки престају да се крећу, а могу и да изгубе свест.
Преузмите андроид апликацију.
