Стрес је један од највећих проблема данашњице. Тело шаље сигнале и показује да нешто није како треба, али није свако у стању да те сигнале препозна. Потребно је познавати механизме који јесу индивидуални, али се и понављају по, неком неписаном правилу, особама различитог пола и узраста.
Неки од симптома стреса се препознају одмах, а за неке се вероватно треба мало и замислити. Нису сви очигледни, пошто су понекад и неке непрепознатљиве ствари повезане са стресом.
Слаб имунитет и неотпорност на прехладе
Иако на први поглед неповезиве, стрес и имунитет имају заједничку ствар – тимус. За оне који нису упућени, тимус је грудна жлезда. Налази се иза грудне кости. Када је особа под стресом, онда долази до дисбаланса имуних ћелија, заправо врсте белих крвних зрнаца, који штите од прехладе, а сазревају управо у тимусу.
Поред ових имунолошких ћелија, у грудној жлезди се производе и неки хормони, тачније тимулин и тимозин. Они такође регулишу производњу малопре поменутих имунолошких ћелија. Имају, наравно, и неке друге улоге, али ова је важна за чињеницу да су људи понекад болешљиви у дужем временском периоду, а да нису ни свесни како стрес координира процесима разбољевања. Најчешће се лош имунитет повезује са лошом исхраном и недостатком витамина, у чему има истине. Само је и стрес овде један од већих окидача и увек га треба узети у обзир.
Опадање косе
Можда се у последње време мало чешће стрес повезује са опадањем косе. Јако опадање косе може бити узроковано многим факторима, али је обавезно у све то уплетен и стрес. Ако се опадање косе тиче само стреса, потпада под аутоимуне болести и зове се алопециа ареата.
И овде су умешана бела крвна зрнца која услед стреса организма нападају фоликул длаке. Понекад се може десити да опадне више од 50% косе на овај начин, што уме да буде изузетно и додатно стресно за сваког човека. Треба потражити стручну помоћ са те, психичке стране.
Наравно, смањењем разине стреса и усвајањем начина како да се са њим особа избори, као и коришћењем одговарајуће козметике, ствари се дају поправити у брзом временском периоду.
Повраћање
Иако се повезује са тровањем и вирусима, заправо стрес може бити окидач и за повраћање које траје дуже. Називају га цикличним повраћањем јер се манифестује готово константном мучнином, која најчешће прерасте у повраћање, али и не мора, може остати на томе.
Гађење и мучнина имају везе са желуцем, који услед стреса појачано лучи киселину. Та киселина изазива горушицу, а она удружена са било којом храном или пићем доноси већ описана стања. Повраћањем се губи велики број електролита и зато се он мора надокнадити путем уноса веће количине течноси. Наравно, узрочнике стреса треба пронаћи и елиминисати.
Болови у грудима
Када се каже болови у грудима, помисли се на многе озбиљне ствари, попут проблема са срцем, ангину пекторис, инфаркт миокарда, перикардитис, чак и на плућну емболију. Наравно, подразумевају се болови који су учестали и јачег интезитета.
Могуће је да неки од претходно наведених проблема узрокује бол. Ипак, ако су проверене све ове ствари и испостави се да су у реду, а бол и даље постоји, онда ће и сваки лекар потврдити да се ради о стресу.
Константан стрес који траје дуже време, може изазвати бол у грудима, али и неке проблеме са срцем, ако не престане у краћем року.
Несаница
Стрес утиче на квалитет спавања, тако да је несаница један од предвидивијих симптома. Углавном се манифестује као довољност кратког сна, који се углавном реализује у јутарњим часовима, пред зору. Ређе је то немогућност спавања која траје и по неколико дана.
Може се решити таблетама за спавање, али са њима треба бити опрезан и не узимати их без надзора лекара. Један од начина је ослобађање стреса путем физичке активности јер је умор један од најбољих лекова за спавање. Наравно, када се пронађе узрок стреса, лако се решава ситуација са несаницом.
Проблем концентрације и памћења
У овом сегменту је важан део мозга познат као хипокампус. Налази се у средњем делу слепоочног режња мозга и задужен је за формирање дугорочне меморије и за мождане класификације. Уклањањем једног режња долази до амнезије, а уклањањем оба режња хипокампуса, долази до антероградне амнезије, односно, немогућности памћења нових ствари.
Стрес утиче на хипокампус тако да смањује његове капацитете. Долази до селективне амнезије. Можак памти већи део информација, али се може десити да му неке важне промакну. Смањењем разине стреса, ове се перформансе поправљају. Док до тога не дође, записивање важних информација би био добар начин решавања проблема.
Стручан савет је битан
Наравно да се ниједан од претходно наведених проблема не може без икакве провере приписивати одмах стресу. Сви они могу се јавити услед неких других фактора. Коса може да опада и услед погрешне неге, па зато није лоше да пре самопроцене сазнате све о коси.
Имунитет може бити нарушен и из неких других разлога, као што су неке озбиљније болести, зато би у овом случају било неодговорно само преписати ствари стресу и не посетити лекара.
Учестале мучнине и повраћање могу бити последица неког стомачног проблема, а заправо није ретко да буду и симптом трудноће.Ово друго се ипак у краћем року констатује као узрок, јер постане очигледно.
Несаница и проблеми концентрације и памћења можда захтевају да се посаветујете са психологом или психијатром или промену неких животних навика, као што је рецимо превише времена испред екрана телефона
Да, стрес је свеприсутан, али извор проблема треба детектовати правилно – у консултацији са стручним лицем.
Преузмите андроид апликацију.
