Новосадске улице, данас, носе имена великих писаца, политичара, знаменитих личности… Али, првобитни називи улица у Новом Саду умногоме се разликују од данашњих.
Да ли сте знали да првобитни називи улица нису били по именима значајних људи, већ по занимањима, животињама, биљкама, небеским телима, путним правцима?
Тако је Нови Сад имао Казанџијску, Јазавчеву, Месечеву, Црног петла, Ружину.
Казанџијска улица, данас Јована Суботића, једна је од најстаријих у Новом Саду. Очувана је била до пре десетак година и до тада је личила са малим изузецима на ону исту као пре много деценија. Добила је име по казанџијама којих је некада у њој било десетак.
Ови називи доста говоре о менталитету становника, а имају и поетску ноту.
Кафане су некада биле главни оријентири, па су улице добијале називе управо по њима. Једна од тих је и Фазанова, Код три виолине, Код четири крајцаре.
Алмашки крај као посебни драгуљ Новог Сада сакривао је улице попут Месечеве (данас Пећка), Лицидарске или Јазавчеве (Светосавска), Мишије (Барањска), Седам вођа или Змијине (Хаџић Светића), Црног петла (Саве Вуковића), Гуштерске (Стеријина), Родине (Милана Ракића), Лавовске (Милоша Обилића), Јеленове или Медене улице (Петра Кочића).
У Месечевој улици су према старим записима живеле пензионисане учитељице, попадије, уседелице и један прота.
Улица Црни петао названа је по гостионици „Код црног петла“, која се налазила која се налазила на углу са бившом Пећком, данашњом улицом Милана Ракића.
Гостионица овог занимљивог имена дуго је постојала на том месту, а када је престала да ради на њеном месту отворена је бакалница која се, такође, звала „Код црног петла“.
Улице данас можда носе нека друга имена, али њихова лепота, остала је сачувана у потпуности. То се нарочито може осетити у Дунавској улици, месту које чува најстарију историју града.
Од Градске библиотеке преко бунара који датира још из 1721. године.
Новосађани су некада у вечерњим шетњама радо посећивали и посластичарнице. Сладолед је био главна посластица коју су углавном нудили улични продавци, махом Италијани.
На торте се ишло код „Шула“ у Главној улици, а у Јеврејској код „Китке“ на мињоне.
И тада се водило рачуна о лепоти града и чистоћи ваздуха. Нови Сад је био богат вртовима која су била главна места за окупљање.
Шетање корзом је испочетка била „работа“ једино нерадним данима, а најбитније од свега је било приказати се у најбољем издању на чувеним, новосадским улицама.
Од Футошке шуме, преко Владичанског врта у Кисачкој улици, па све до „Променаде“ (данашњег простора између Музеја Војводине и Дунавског парка) омладина је користила управо ова места како би се у ходу мимоишли са жељеном особом, ухватили по који поглед, прошаптали коју реч и тако се шетали по неколико пута у круг.
Историја Новог Сада испреплетена је разним догађајима, а баш такве су и његове улице. Неке од њих су до данас остале непромењеног изгледа, а њих највише има у Алмашком крају.
Преузмите андроид апликацију.
