Ускоро у Паризу почеће 33.Олимпијске игре.
Олимпијске игре, верне љубитеље спорова на сваке четири године обрадују спортским надметањима. А да ли су оне биле исте као што су данас?
Још давно, 776. године пре нове ере, у античкој Грчкој одржана су прва атлетска надметања између различитих градова – држава Древне Грчке, у част богу Зевсу. Прва надметања почела су у граду Олимпији, по коме данашње игре и носе назив. За ове игре карактеристично је било што су на њима могли учествовати само мушкарци.
Много касније одлучено је да се ове игре обнове, а симболично, за прве модерне Олимпијске игре изабрана је Атина у Грчкој у којој су и настала ова надметања.
Данас, на дефилеима и спортским теренима на ОИ нимало није чудно видети жене, али раније то није био случај.
Морале су проћи деценије, како би жене могле да кроче на спортска бојишта и покажу своје вештине и способности. И сигурно је баш Париз битан за учешће жена на Олимпијади, јер је управо овај град давне 1900. године добио част да на својим теренима виде и даме.
Иако ни тада није било дозвољено равноправно учешће жена, ово је заправо отварање врата њима да се данас равноправно третирају као и мушкарци.
У Паризу 1900. године, као део Светске изложбе, организоване су прве Олимпијске игре на којима се по први пут појављују и даме као учеснице у такмичењу.
Иако је на тим Олимпијским играма учествовало 28 земаља са 997 такмичара, само су 22 жене имале ту част да се надмећу у трци за медаљу.
Ипак, даме нису у потпуности биле изједначене са мушким такмичарима, јер нису могле да учествују у свим спортовима. Даме су могле да покажу своје способности само у спортовима који су се сматрали примереним, попут једрења, тениса и голфа.
Веома интересантно је то да су такмичарке биле одевене од главе до пете, те су на пример, тенисерке морале да играју у дугим белим хаљинама, широке сукње и дугих рукава, што није било нимало удобно и практично, сложићете се.
Шарлота Купер, француска тенисерка, се том приликом веома истакла и те 1900. године била је прва олимпијска победница у историји Олимпијских игара. Док је тенисерка Катрин Жилу, учествовала са свега 13 година.
Није ова новина свима била пријемчива и драга. И баш оснивач игара модерног доба Пјер де Кубертен није био задовољан да се до тада “церемонијално славље мушке атлетике”, како је он називао Олимпијске игре, претвори у дефиле жена.
Био је напоран и дуг пут да се даме изборе пре свега са предрасудама, јер се у то време сматрало да неке дисциплине превише оптерећују жене, али исто тако да нису прикладне из естетских разлога. Да ли су ово били оправдани “аргументи”, могло би се расправљати?
Међутим, мало по мало, Игре за Играма све више су дозвољавале да се даме укључе у такмичења. Па тако 1912.године су почеле да се такмиче у пливању, да би већ 1928.године почеле са неким атлелским дисциплинама, што је било веома значајно, јер се управо атлетика вреднује као кључни олимпијски спорт.
И тако, сваке четврте године, даме су постајале све бројније, све компетентније за све већи број спортова. Те тако 1984. година по први пут дозвољава дамама да трче маратон. Колико се перцепција и поглед на даме у спорту променила, показује да је 1992. година увела џудо као дисцилину за жене, затим 2004. рвање, 2012. године и бокс.
Вероватно спортски свет те 1900.године није могао да претпостави да ће управо даме данас моћи да се боре у скоро свим спортским дисциплинама.
На срећу, данас није упитно учешће жена на било којим такмичењима, па тако и на ОИ. То је изузетно значајно, пре свега како би и девојчице од најранијег доба се определиле за бављење спором.
Преузмите андроид апликацију.
