Постоји неколико различитих тврдњи о томе ко је изумео популаризовао прве жице електричних лампица за божићно дрвце.
Године 1880. чувени проналазач Томас Едисон ставио је неке од својих нових електричних сијалица око своје канцеларије. А 1882. Едвард Џонсон, који је био Едисонов колега, ручно је спојио 80 црвених, белих и плавих сијалица и ставио их на своје дрво у свом стану у Њујорку. Светла су била отприлике величине ораха.
Године 1890. компанија Едисон објавила је брошуру која нуди услуге осветљења за Божић. Године 1900. други Едисонов оглас нудио је сијалице које сте могли изнајмити, заједно са њиховим системом осветљења, за употребу током Божића. Постоје записи у дневнику из 1891. где су досељеници у Монтани користили електрична светла на дрвету. Међутим, већина људи није могла лако да користи електрична светла на дрвету у то време јер струја није била широко инсталирана у домовима.
Али богати људи су волели да се показују са лампама постављеним само за Божић, ово би тада коштало око 300 долара по дрвету, а данас би та вредност била више од 2.000 долара.
Електрична светла на дрвету су постала врло популарна у САД 1895. године када је председник Гровер Кливленд дао наредбу да се јелка у Белој кући да украси светлима по жељи његових малих ћерки. Традиција националног божићног дрвца на травњаку Беле куће започела је 1923. са председником Калвином Кулиџом.
У издању „Тhe Ladies’ Home Journal“ из децембра 1901. године био је оглас за „Едисонове минијатурне лампе“ који је имао слоган „нема дима, мириса или масти“ и тада сте могли купити или изнајмити светла. Године 1903. постојао је оглас из Едисонса са божићним светлима званим фестоони – који су имали осам светала по ‘фестону’. Сетови од три фестона, дакле 24 светла који коштају 12 долара или можете изнајмити светла по цени од 1,50 долар. Ово је и даље било прилично скупо, али много јефтиније од тадашњих 300 долара колико су лампице коштале у почетку.
Још једна тврдња о првој распрострањеној продаји низова светла долази од Ралфа Мориса, америчког телефонисте. Године 1908. телефонском жицом је повезао мале сијалице са телефонске централе и њима украсио столно дрво.
Ливит Морис, Ралфов син, написао је чланак 1952. за „Christian Science Monitor“, о томе како је његов отац измислио лампице за божићно дрвце, пошто није био свестан Едисонових светала.
1885. болница у Чикагу је изгорела због свећа на божићној јелки. Године 1908. осигуравајуће компаније у САД покушале су да донесу закон којим би се забранило коришћење свећа на божићним јелкама због многих пожара које су изазвали. Међутим, људи су и даље користили свеће за паљење јелки и било је више ватре.
Године 1917., пожар из свећа на божићном дрвету у Њујорку, дао је идеју тинејџеру по имену Алберт Садака. Његова породица је дошла из Шпаније и направила је нове плетене кавезе за птице које су светлеле. Алберт је размишљао о употреби светла у дугим жицама и такође је предложио фарбање сијалица светлим бојама попут црвене и зелене. У наредним годинама, он и његова браћа основали су компанију „NOMA Electric Company„, која је постала веома познато име у божићним светлима.
Највише светла упаљених у исто време на божићној јелки је 194.672 и то је урадио Киванис Малмеди / Хауте Фагнес Белгиум у Малмедију, Белгија, 10. децембра 2010.
Kako su figura i balet Krcka Oraščića postali Božićni klasici
Преузмите андроид апликацију.
