Почетна > Нови Сад

Нови Сад Новосадске приче

Како се Нови Сад бранио и брани од поплава

Град Нови Сад свој настанак, осим Петроварадинске тврђаве, у великој мери дугује и реци Дунав, са којом је одувек имао слатко – горак однос.
Фото: Историјски архив Града Новог Сада

Већина старих новосадских улица некада су заправо били речни рукавци, који су тек накнадно засути песком и исушени, а о томе данас сведоче још само њихови називи. Улица Златне греде је најстарија улица у граду и била је место где је почињала обала, Рибља пијаца је настала на месту где су новосадски аласи својим чамцима долазили да продају рибу коју су тог дана уловили, а улица Земљане ћуприје свој назив дугује малом земљаном мосту, који је уједно служио као брана од Дунава.

Каткад је Дунав био умиљата река, која је рибом прехрањивала становнике Новог Сада и омогућавала развој привреде, као важан трговачки коридор, а каткад би исти тај ћудљиви Дунав подивљао и без икаквог обзира немилице плавио и уништавао све оно што би му се нашло на путу.

Поплаве су у Новом Саду и околини у прошлости биле веома честа поплава. Посебно велика опасност је претила током лета, али и у рано пролеће, када би нагло отоплило.
Фото: Историјски архив Града Новог Сада

У градским летописима, као посебно катастрофалне, су остале забележене поплаве из 1770. године, након које су подигнути први опкопи и насипи за одбрану града од поплаве, затим она из 1827. године, када је водостај био невероватно висок, као и она из 1940. године, када су поплављени спољашњи делови града.

У новије време често се спомиње она поплава из 1965. године, јер још има оних, који су били сведоци надљудским напорима који су били неопходни да би се град сачувао од потопа.

Дунав је те године нарастао све до квоте 778, што је највећи забележен водостај у историји Новог Сада. Вода је пробила насипе и поплавила плодне оранице. Срећа у несрећи је да је тако ослабљен притисак воде на новосадске насипе.

Фото: Историјски архив Града Новог Сада

Иако је вода нанела огромну штету на њивама,а уништене су и стотине кућа, сама насеља уз обалу била су сачувана, укључујући и Нови Сад.

У одбрани Бачке и Новог Сада је тада учествовало преко 250.000 људи и безбројне машине, бродови, чамци. Борба са воденом стихијом трајала је више од 120 дана, непрекидно.

Одбраном Новог Сада од поплаве спречена је катастрофа неслућених размера. Дунав је тада надвисивао насипе и да су они попустили, Нови Сад (а и готово пола Бачке) би био од 5 до 10 метара испод таласа.

Вероватно би дошло до еколошке катастрофе, са обзиром да се свега пар стотина метара од обале, у данашњој Радничкој улици, налазио низ тешких индустрија. Хемијска фабрика Албус, фабрика целулозе, Новкабел, поседовале су огромне количине отровних хемикалија и тешких метала, чије изливање у воду би се осетило све до ушћа Дунава. Без икакве дилеме би такав сценарио изазвао помор флоре и фауне.

А колики би данак Дунав наплатио у људским животима не смемо ни да помислимо – десетине, стотине… хиљаде?

Срећом, Дунав након 1965. године никада више није достигао ниво којим би угрозио Нови Сад и околину.

Град данас поседује бетонске бедеме који могу да издрже водостај на квоти 900. Монтирањем додатних мобилних панела израђених од челика, та квота порасла би на 1000+.

Фото: nsuzivo.rs/Павле Пејић

Осим плављења Дунава, у Новом Саду и околини постоји и опасност од подземних вода, будући да се читав град и околина налазе на мочварном земљишту.

Заштита од подземних вода у оквиру насељених места обезбеђује се издизањем терена насипањем, реализацијом отворене каналске мреже и појачаним црпљењем воде у детаљној каналској мрежи.

У приобалном подручју подземне воде су у корелацији са водостајем Дунава. При високим водостајима Дунава, воде Дунава се дренирају у подземље и повишавају ниво подземних вода. За време ниских водостаја, Дунав дренира подземне воде и снижава ниво у приобаљу.

У годинама када се поклопе висок водостај Дунава, високе подземне воде и кишни период, на најнижим деловима сливних подручја Новог Сада, а нарочито у приобаљу Дунава, долази до преоптерећености каналске мреже мелиорационих система, која није у стању да савлада површинске воде са слива. У оваквој ситуацији долази до изливања на околне просторе, односно плављења улица.

Срећом, такве поплаве нису учестале, а када се и догоде, релативно брзо се санирају. Наравно одржавање постојеће мелиорационе мреже је веома важно, па се она редовно контролише, али и унапређује, јер је Нови Сад град који се константно шири.

Po čemu su novosadski parkovi posebni? (VIDEO)

 

Преузмите андроид апликацију.