Божић је најрадоснији хришћански празник.
Према црквеном обичају, празнује се три дана. Некада је важило правило да се први дан проводи са породицом, а остала два се одлазило у госте и честитало.
Током тих празничних дана припрема се богата трпеза. Једини гост у кући првог дана Божића био би положајник – добар пријатељ домаћина који је по веровању доносио срећу.
Данас се Божић као и раније прославља у многим домовима, али су се обичаји, под утицајем модерног времена, изменили. О обичајима који су некада важили, сведоче сачуване приче од старина и појединци који и даље настоје да очувају традицију и отргну те вредности од заборава.
На божићно јутро, још пре свитања, у православним храмовима звоне звона која објављују долазак најрадоснијег празника. Људи се поздрављају речима „Мир Божји, Христос се роди!“, а отпоздрављају „Ваистину се роди!“. И то је обичај који до данашњег дана живи. Међутим, много других божићних обичаја је запостављено.
Некада је био обичај да се ујутру сва породица окупи и да се поделе посебни колачићи. Њих је било 12, јер је било 12 апостола. Сваки је био нечему намењен.
Деци, за виноград, за жито, за стоку… Због тога су се они најпре делили укућанима, а оно што би преостало износило се у двориште, шталу, тор. Данас се тај стари обичај само у појединим местима практикује. Такође, данас ретко ко уноси сламу у кућу. По мени, то је био један од лепших обичаја.
За Божић се спрема богата трпеза. То је дан када се први пут једе мрсна храна након четрдесетног божићног поста. Раније се скоро у свакој кући пекла гуска или ћурка за Божић. Данас гуску скоро нико не пече, већ се најчешће пече прасе. Овај стари обичај и даље се практикује у неким деловима Војводине.
Божић није Божић без колача, свеће, жита, вина и бадњака
Чак и ако је осталих дана у години мањкало хране, на Божић је морало да је буде и више него довољно. А тачно се знало и шта уз храну мора да буде на столу.
На Божић, на столу треба да стоји колач. Данас није редак случај да се тај колач купује готов у пекари. Али, то није то. Правило је да га домаћица куће умеси.
Није битно како ће испасти, у смислу квасања и изгледа, али је ипак важно да се то спреми у породичном дому. Колач се сече пре ручка, а са кандилом се благосиљају укућани и дом. Уз божићну трпезу верски обичаји налажу и паљење свеће.
Жито које је посађено обично пред Светог Николу раније је обавезно стојало на столу. Такође, ту мора да стоје и гранчица бадњака и вино. Ја сам одрасла јужно од Београда доле у Србији. Остали састојци трпезе, од супе, сарме, печења само су пропратни део.
На трпези обично се данас, као и раније могу наћи суве шљиве, суве смокве, суво грожђе… Некада, као божићне посластице правили су се медењаци.
Положајник једини гост за Божић
Некада је важило правило да се 7. јануара не иде од куће. Обичај је да се првог дана Божића нигде не иде из, него се остаје са породицом у кући.
Једини гост пригодом Божића требао би бити положајник који долази да честита Божић. Положајник долази ујутру, са граном бадњака, да благосиља кућу, имање, како би година била срећна и берићетна.
Као здравицу за напредак и берићет дома изговарају се речи: „Колико варница, толико срећица. Колико варница, толико парица. Колико варница, толико у тору оваца. Колико варница, толико прасади и јагањаца. Колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља. Амин, Боже дај“.
Након изговорених речи, положајник се дарује поклоном који је домаћица припремила. Положајник је најчешће неко ко је домаћином добар пријатељ, који домаћину и укућанима жели искрено добро.
У стара времена, домаћини су посебно обраћали пажњу на избор те особе јер се веровало да ако је та особа неискрена могу да се десе неке ружне ствари током године. Али, то су само веровања.
Божићни колач – чесница
За Божић се спрема посебан колач. Чесница. Њен начин припреме разликује се од краја до краја. Тако на пример, у Војводини се справља од танких кора у које могу да се ставе ораси, суво грожђе, суве смокве, суве шљиве, мед… У остатку Србије је она прави углавном у облику погаче која се меси.
Некада су се засебно месиле и коре за чесницу, које су се сушиле на кревету. Данас се чесница углавном прави са куповним корама. Многи чак и преливају овај колач шећерним сирупом. Због тога се неретко деси, да чесница испадне више налик на баклаву.
Чесница се износи ујутру на сто.. У њој се налази новчић или златни дукат за срећу. Чесницу окрећу укућани са положајником и ломе га рукама. Онај код кога се нађе новчић верује се да ће га срећа пратити током целе године.
Момци долазили код девојака само на Божић
Ранијих деценија, момци и девојке нису могли да се виђају кад год су хтели. Сусрети су били одређени само у посебним приликама, а једна од таквих је био управо Божић.
Пре четрдесетак и више година, на Божић су момци долазили са хармоником, у двориште код девојака и то на коњима. И нико им за то није приговарао. Девојке су тог дана китиле момке везеним пешкирима. То је, такође, један од лепших обичаја који је везан за прославу најлепшег хришћанског празника.
Наравно, момци су се увек највише задржавали у оним двориштима где је било најлепших девојака. И једино тог дана нико није могао да их истера из дворишта. Хтеле девојке или не, тог дана су морале да виде момке.
Često se budite pre alarma? Stručnjaci objasnili zbog čega se ovo dešava
Преузмите андроид апликацију.
