Озбиљније је него што мислите.
Одређене намирнице могу побољшати осетљивост на инсулин, док друге могу имати супротан ефекат – повећати инсулинску резистенцију, успорити метаболизам и појачати жељу за нездравом храном.
Ново истраживање из Немачке показује да се ови ефекти јављају брже и трају дуже него што се раније мислило.
Шта се дешава у телу после само пет дана брзе хране?
Студија објављена у Nature Metabolism истраживала је како исхрана утиче на инсулински одговор код 27 младих мушкараца. Осамнаест учесника је додало 1.500 калорија дневно из високо прерађене хране попут чипса, кекса, слаткиша и брзе хране, док су остали наставили са уобичајеним начином исхране, преноси Параде. Истраживачи су мерили инсулински одговор мозга, количину масти у јетри и промене у перцепцији награде везане за храну.
Резултати су показали да је већ након пет дана:
Осетљивост на инсулин опала – мозак је почео јаче реаговати на награде из хране, повећавајући жудњу за нездравим оброцима. Чак и након што су се учесници вратили на нормалну исхрану, слаб инсулински одговор у мозгу задржао се у областима повезаним с памћењем и доношењем одлука.
Повећала се количина масти у јетри – иако учесници нису добили на тежини, јетра им је лошије обрађивала шећере и масти, што може довести до повишеног шећера у крви и повећаног ризика од дијабетеса типа 2.
Жудње за нездравом храном су се појачале – систем награђивања у мозгу се променио, смањујући задовољство здравим оброцима и отежавајући прекид лоших прехрамбених навика.
Дугорочни ефекти на здравље
Ово истраживање потврђује да чак и краткотрајан унос високо прерађене хране може имати дугорочне последице – повећање масти у јетри, успоравање метаболизма и слабљење контроле апетита.
Такође, негативни ефекти су трајали барем два дана дуже од периода нездраве исхране, а могуће и знатно дуже. Стога, ако желите дугорочно заштитити мозак и убрзати метаболизам, избегавање брзе хране може бити кључан корак ка здравијем начину живота.
Преузмите андроид апликацију.
