Сваке године до 2040. радна снага у Европској унији смањиваће се за два милиона људи, па је зато потребно ослонити се на продуктивност како би се убрзао привредни раст.
То, између осталог, пише у новом извештају ЕУ о конкурентности, због чега се све више намеће и питање у каквој су вези осипање радне снаге из Србије и продуктивност њене привреде.
Према најновијем истраживању „Пулс српске ХР заједнице”, највећи изазов за наше компаније и даље је како привући и задржати запослене. Испитивање обухвата различите индустрије, као што су производња, ауто-индустрија, продаја, ФМЦГ (роба широке потрошње), банкарство и осигурање.
„Највише изазова са задржавањем запослених имају фирме из области логистике, превоза робе и путника (71 проценат). С привлачењем кандидата највише проблема имају компаније из области ФМЦГ (роба широке потрошње – 58 одсто) и производње (55 одсто). У ауто-индустрији имамо натпросечне вредности за организационе и изазове у вези са праћењем бенефита“ набраја Милош Турински из „Инфостуда”.
Да је питање повећања продуктивности, односно конкурентности привреде врло комплексно, сматра и проф. др Владимир Гречић, експерт за миграције.
„Продуктивност заправо значи како са мање радника остварити већи обим производње. То је тешко, ако се гледа само са аспекта радне снаге, без обзира на квалификације радника. Јер продуктивност зависи од могућности саме земље, од улагања капитала, техничког унапређења фирми. Постиже се и унапређењем организације посла, улагањем у нове машине и средства за производњу“ наводи проф. Гречић.
Намеће се питање како онда привреда може да рачуна на повећање продуктивности, ако из Србије одлазе најталентованији, што је чест случај.
„Да би се постигао већи ниво раста, императив је укључити исељенике у развојни план земље коришћењем дознака знања које они пружају. За разлику од новчаних, дознаке знања представљају проток идеја, менторства и стручности у матичне земље. По дефиницији, продуктивност подразумева резултат рада једног радника, а што је већи тај резултат, и продуктивност се повећава“ каже проф. Гречић.
Преузмите андроид апликацију.
